Просветни гласник

226

Просветни гласник

Али у овој чињеници лежи и сва огромна одговорност уметникова. Његов утицај може бити не само позитиван, већ и негативан. Безброј је доказа из недавне прошлости да је баш путем уметности убризгаван отров у душу омладине. Ова назовиуметност голицала је најниже инстинкте и деловала рушилачки и убиствено. Т.зв. филмови само за одрасле и петпарачки романи остављају за собом често већу пустош него појава опасних епидемија. Зато народна заједница има право да се брани од њих баш као и у случају појаве тешких зараза. Будућност народа захтева да уметност и уметничко стварање престану да буду средство трговачке шпекулације. Свети задатак државе је да уметност узме под своју заштиту. Неће бити довољно да се само сузбијају штетне појаве у уметности, већ ће бити потребно да се правој уметности створе могућности за њен процват и развој. Јер је свака права уметност велика ослободитељка човекова. Уметничким доживљавањем човек се ослобађа оних душевних комплекса, који претстављају сметњу миру, спокојству и срећи, зато свако право уметничко дело утиче умирујући, прочишћујући. Кроз уметност више него кроз ишта друго човек васпоставља своју поремећену равнотежу. Склад и равнотежа су међутим предуслов сваког нормалног и здравог живота. Зато се и лепота, како у животу тако и у уметности, без склада не може ни замислити. Лепо нам је пријатно, јер нас оно својим складом ослобађа несклада у нама самима. Уживајући у уметничком делу ми можда несвесно осећамо да је закон хармоније основни закон на коме васиона почива. Кад у њој нестане равнотеже и хармоније онда настају потреси и катастрофе. Није дакле случајност што сав напор младих народа нове Европе не само у политици, привреди, праву, већ и у уметности, иде за тим да се јединка измири са целином, да се оствари склад међу деловима. Прави узрок нашег слома ја видим у томе што је сукоб између патријархалности и индивидуализма код нас изазвао дубока превирања, поставио безброј проблема, речју нарушио нашу унутрашњу равнотежу. То што те проблеме нисмо на време и одлучно решавали, што нисмо поремећене односе благовремено доводили у склад, то нам се горко осветило. Овај сукоб и овај несклад најпре су се манифестовали на духовном пољу, у уметности и књижевности, и дошли до израза у читавом низу заблуда разних уметничких праваца, који су прекинули везу између нашег уметника и његовог народа. За уметност се обично каже да она нема граница, да је она опште благо човечанства, дакле међународна. Међутим, свака