Просветни гласник

1*

О уметности

227

права велика уметност је дубоко национална, и тек тиме општечовечанска. Како би се иначе могло говорити о холандском, шпанском, италијанском, немачком сликарству? Свако од њих има нешто својствено, оригинално. У додиру са уметношћу других народа ми обогаћујемо нашу сопствену душу. У њој се онда отвара и буди нешто што је дотле било само потенциално. Зато и наша српска уметност мора бити национална. Није случајност што су наши највећи уметници надахнуће за своје уметничко стварање тражили и налазили у души свога народа. Пометња у нашој новијој уметности дошла је добрим делом отуда, што су наши уметници одвећ подражавали стране узоре. Можда се у погледу технике притом нешто и добило, али је то по моме мишљењу главни узрок што наша новија уметност није успела да изради свој стил, док га је наша стара уметност имала. Судбина је српском народу у прошлости доделила мало година мира, који је предуслов за свако уметничко стварање. Па ипак српски народ је свако затишје интензивно искоришћавао за своје културно стварадаштво. Оно што је на томе пољу дао: народно песништво, фреске, сликарство XVIII и XIX века, несумњив је доказ уметничке способности српског народа. То је и ова изложба, коју проглашујем отвореном. Велибор Јонић