Просветни гласник

372

Просветни гласник

Између живота и уметности много је већа органска веза, него између живота и науке. Наука објашњава живот; уметност га поправља н обнавља. У наукама се говори о животу, у уметности говори сам живот. Кроз уметност се чује глас и струјања живота. По мишљењу Ничеа, моћ уметности у васпитном, просветном и стваралачком погледу је много већа и јача, него код науке. Наука је више затворена, неприступачна и недокучива. Уметност је општа, слободна и приступачна. Али у школи, како средњој тако и вишој, уметност заузима по устројству ових школа, незавидно, чак недостојно место. Уметности су у њима еамо вештине, споредне и безначајне. Колико може бити, при таквим условима, образовна моћ школских принципа и школског система? Како далеко од живота и уметности стоји, каже Ниче, например, типични наставник гимназије, по струци филолог! Он сматра, да од 100 филологанаставника, њих 99, строго узевши, не би имали права тим се именом звати. Зар је, пита Ниче, човек, који не схваћа своје време у коме живи, способан да схвати, разуме и да доугима предаје и објашњава прошлост — античност? За тај узвишени посао способан је само онај, који разуме и познаје своје време, свој народ, надахнут љубављу радног и продуктивног човека. Зар наши филозофи живе у духу античности? — пита он. Зар они личе на људе те велике прошлости, чији дух они треба да пробуде у душама својих ученика? „Књишки" — по књизи то није могуће постићи, већ га треба пробудити примером узорног и плоднога живота. Наши филозофи начином свога живота претстављају опречност старим Грцима. Ничеова мржња према њима нема граница. Он је у тој мржњи безочан: „То су брбљивци и нерадници; онакажени плашљивци, муцала, бедне педантерије, неспособни за дубоку симболику, државни лакеји, лицемери и филистри". Треба познавати Ничеову дубоку оданост и љубав према његовој идеји културе, према начину његовог излагања и песничког изражавања, који је идеал његовог стила, богатог језгровитим излагањем садржине продуктивног живота, у духу великих генија човечанства — па тек онда могуће је разумети и његову мржњу и презир према свему ономе, што је ситно ,мало, малокрвно а што све он налази код својих колега, у чијим се рукама, по неком великом неспоразуму, налази велико и напорно дело васпитања и умног подизања омладине. Једно време, Ниче се загревао мишљу да се посвети спремању будућих васпитача омладине. Ради реализовања ове замисли, намеравао је закупити неко имање, на коме би око себе сакупио једиомишљенике-другове да с њима образује братство будућих