Просветни гласник

\

374 Просветни гласник

свих васпитаникових интерпретација,. радњи и потреба; од њега мора полазити и у њему се свршавати целокупан васпитачки посао. Напослетку, увиђаван васпитач, базирајући сву своју активност и сав васпитачки рад на тој откривеној „централној" моћи детета, и заједно са тим, он све чини да се огради и да елиминира многобројне снажне и потчињавајуће друге утицаје осталих духовних моћи човекових и његових инстинката, који би сметали његовом васпитачком послу. На тај начин ће васпитач унутрашњи живот свога васпитаника преиначити, „преваспитати" у један „складни, уређени, систематизовани, оживотворени сунчани систем, откривајући виши закон његове механике". Онај човек који нема такав „центар", тај је без „корена" — вели Ниче. Такав неће никад чврсто и сигурно стајати на својим ногама; он неће никад имати свога сопственог „да" и „не"; нити сопствено, самостално изграђено мишљење и свој укус; он није потпуна и своја личност, већ је увек „без компаса", без садржине. Такав никада не може бити израз продуктивног живота, нити ће моћи дати неке нове и здраве вредности; он никада неће рећи нову реч, нити унети нове идеје у народ, у околину, у средину, у којој живи. Ниче мисли да је такве педагошке захтеве индивидуализирања олакшано спроводити њиховом применом на пракси. Но, он дубоко вероваше да су и сами педагози у великој мери недовољно припремљени и спремни за извршење свога толико тешког, напорног и пуног одговорности посла. „У којој су мери они сами — личности?" — пита Ниче. У колико су се они сами приближили томе идеалу, који они постављају пред своје васпитанике ? Учитељ-васпитач дужан је бити стваралац нових вредности. Он треба да налази и открива у старом и одавно познатом све нове карактеристичне црте. Откривајући сам, он тиме учи и упућује и своје ученике да и сами траже, налазе и виде лепоте, богатство и садржај и тамо, где други нису ништа запазили. Он треба да познаје и да воли живот и људе. Сав његов живот треба да има свој облик, садржај, идеје и виши циљ. Он је дужан живети интензивним радним' животом, учећи тиме и друге да тако живе и раде. Његово учење мора бити израз његове животне праксе. Он мора бити не само умнији од својих васпитаника, него и јачег и снажнијег духа, богатији душевним животом, јаком вољом, чврстим карактером. Ето, такав начин идеалног васпитања црта Ниче. И, удубљујући се продорно у бесконачност тих високих идеала, Ниче ход већине професионалних педагога види многе недостатке.