Просветни гласник
2*
Фридрих Ниче о васпитању
379
има нечега, чега не може бити ни у једној философији,, а то је онај извор многих филооофија — велика личност. Према овоме, за Ничеа није главно садржај Шопенхауеровог учења, већ личност генијалног мислиоца, његов живот и однос његов према животу и животним проблемима; часно и исправно, уз то смело излагање својих убеђења, конзенквентност, логичност, отвореност и усправан став у просуђивању и суђењу. Ниче говораше, да је Шопенхауер њега научио логичности и отворености; научио га бити својим, бити сам са собом, живети и радити за остварење „истине свога живота". А то је узвишеније, лепше и веће него што учитељ може дати своме васпитанику. Али како је, пита Ниче, могуће дознати и познати „истину свога живота", своје наклоности, способности и свој животни циљ? Како можемо упознати и наћи самог себе? За ово Ниче препоручује следеће: Посматрај — учи нас Ниче — тражећи самог себе и свој положај човека — у целокупном животу и осећај себе уопште у ономе, што си ти до сада највише волио, што је откривало твоју душу, владало њоме и заједно с тим, давало јој задовољства и полета. Обухвати погледом цео низ тих руководних облика и, може бити, они ће ти својим логичким редом открити основни закон твоје природе, твоје личности. Пореди међу собом, посматрај како један од њих допуњује, проширује, води и осветљава друге — а сви заједно формирају оне степенице, по којима се можеш попети до самога себе. Помоћ у овом пословању може ти пружити твој васпитач и вођа, ако је он твој друг, ако те он поуздано познаје и воли. Он ће ти открити твоју личност, твоју битност и душу, што без његове помоћи не би било откривено, што би остало незапажено. У овом погледу твој васпитач је твој ослободилац. Као једног од својих „ослободилаца", Ниче сматра и воли Шопенхауера. Он је више него ико други пробудио у њему смелост одлуке бити и остати самосвој и бавити се самим собом. Ниче жели и тражи, да се сваки дечак, у времену формирања свог карактера највећма дружи са човеком, који би био оличење и персонификација искрености, самосвојности, честитости, радљивости, поштења и смелости. А .таквих личности може у великом броју наћи и међу најскромнијим и „незнатним" људима. Исто онако, као што се „плебејац може подићи у висину или пасти на дно" — и велике личности живе свуда у свима друштвеним слојевима. Боље је и ефикасније, позитивније и сугестивније то интимно дечаково дружење са вољеним учитељем, учитељем об-