Просветни гласник

362

Просветни гласник

стране дешавало да и они који прођу кроз школе много мање осећају везаност за свој народ него нешколовани или да чак на немогућан начин поричу ту везаност, није тек на последњем месту криво напред наведено мишљење. Ми смо до душе пре десетак година доживели да сопствена државна власт, у намери да одомаћи један новостворени политички појам о народу који је обухватао више народности, забрани са нечувеном лакоћом исповедање народносне припадности и на тај начин поколеба, ослаби, а можда и уништи све облике и симболе који су вековима били устаљени као свето обележје народности. Последице су, као што сви знамо, биле кобне. Како је било могућно да вођи народни учине такву погрешку? Ако оставимо на страну тадање несрећне унутрашње политичке прилике у земљи и остало што је с тим у вези, а исто тако утопистичко гледиште ондашњих државних управљача да се заједнички живот може по вољи принудно уређивати према замисли појединаца, остаје нам још један важан узрок за несрећну забуну коју је поменути корак изазвао: то је бркање политичког и етнолошког појма о народу. Писац ових редова објавио је још 1935 године у засебној књижици („Национално васпитање и васпитни чиниоци") неке одељке из своје, доцније довршене и објављене „Опште педагогике", и у њој указао на то бркање. У политичком смислу народ је спољна, принудна заједница свих људи који живе у истој држави као њени припадници; у етнолошком смислу реч народ бзначава унутрашњу, духовну заједницу чији су чланови пове'зани међу собом истим пореклом, истим језиком, истим развитком и истим културним вредностима. За обележавање оба ова појма употребљавају се две српске и две стране, скоро исто тако познате речи, наиме: народ, народност, нација, националност, али употреба њихова нити је била нити је данас одлучно одређена и доследна. Дешава се да исти људи, на пр., за етнодошки шојам народа употребљавају и реч народ и реч народност или да политички појам обележавају као народ а етнолошки као нацију итд. Међутим, појам народа у политичком смислу везан је редовно и одлучно за државне границе, а то није увек случај с етнолошким појмом. Кад они кажу да у некој држави могу да живе два, три или више народа, онда то није тачно, ако притом не мисле на народности. По нашем осећању језика мислимо да би речи народ или нација требало употребљавати само за политички, а народност и националност за етнолошки појам. У Југославији је био један народ или нација, али више народности или националности, и да је то разликовање било доследно спроведено, не би се могло десити да ни универзитетски образовани Срби, на високим положајима, буду у не-