Просветни гласник

364

Просветни гласник

шаћемо да питање о националном васпитању правилно поставимо, верујући да се само на тај начин његово расправљање, бар с педагошко-научног гледишта, може упутити једним одређеним правцем. Није национално свестан онај који само зна да је Србин. Њега треба довести до јасног сазнања и о томе: зашто је Србин и кад је тек уистини исправан Србин. Другим речима, појам истинске, здраве националне свести има много већу садржину него што се обично мисли. Он црпе своју садржину из заједничких веза које везују све Србе и од којих ћемо обележити оне што се несумњиво сматрају као битне. На првом месту морамо поменути заједнички језик који претставља основну везу међу члановима народне заједнице и изворну подлогу националне свести. Он служи не само за међусобно споразумевање него је по својим одликама и живи израз логичног мишљења народног као и његових најтананијих осећања и стремљења. У њему су поред тога фиксиране и традицијом сачуване и многе друге вредности и особености народне које су огледало народног карактера, народног живота и народне културе. Неоцењиву вредност наших народних песама признају и најистакнутији претставници великих културних народа, а ми се при васпитавању не служимо довољно тим неисцрпним врелом идеалних вредности и потстрека за стваралачки рад на српској народној култури. Друго основно обележје националне свести чини сазнање и осећање везаности за заједничку домовину, за отаџбину, за земљу на којој смо поникли. Оно исто дубоко и неодољиво осећање које сваког појединца веже за његов дом и чежњиво га привлачи њему треба сви чланови народне заједнице да имају и према својој заједничкој другој мајци, отаџбини. Потребно је да Срби, настањени и у најудаљенијим деловима света, имају јасну свест и живо осећање да постоји једна земља која им духовно припада и у којој су они „на свом дому". Трећи богати извор снаге за јачање народне свести претставља заједничка прошлост, историја народна. Живот у народној заједници није нешто завршено; он се налази у непрестаном развијању. Развитак једног народа је његова историја; облици, изрази и структура тога развитка претстављају његову културу, а његов повезани ток чини културни развитак народни. Народ није само носилац него и продукт, производ своје историје. „Шта је човек — каже савремени чувени берлински професор педагогике Шпрангер — казује нам његова биографија; шта је народ, казује нам његова историја". Док смо ми Срби своју националну свест у школама и у јавноме животу загревали на пламену