Просветни гласник

Фридрих Ниче о настави историје

485

време умети применити час један, час други, час трећи поменути облик изучавања и тумачења историје. Усхићујући се великим моментима, епохама и личностима историје, он неће постати романтик или фантаста; љубав ка старинама неће створити од њега ситничарског сабирача старина; смела критика њему неће сметати да буде правичан према носиоцима тих принципа, које он негира, па и сама борба његова биће увек изражена културном и хуманом формом излагања. Тако ће он служити животу. А његова наука биће посвећена животу, те ће је он лакше и ефикасније моћи тумачити и предавати другима, чиме ће истински олакшати и помоћи распростирању истинског образовања и праве културе. Али, нажалост, вели Ниче, међу учитељима историје преовлађује тии^теоретичара. Колико је сухопарно, колико монотоно, апстрактно, тешко, оскудно и скучено; колико излишно оно, што они предају младежи под видом чисте науке! А омладина, пре свега, жуди да кроз историју упозна људе од акције, људе посленике и изградитеље, које она хоће или да воли или да мрзи, интересујући се увек њиховом судбином. Човеку је увек најдражији и најпотребнији — човек. „Ја волим онога, који хоће да ствара изнад самог себе и на том послу сагоревајући" — каже Заратустра. Ништа на свету нема тако дубоко значење по образовање и васпитање, као изучавање, студирање човека и његовог духовног живота. Кад омладина негује и изучава једну науку, са њеним апстракцијама и теоријама; кад јој историја, место живих слика људског живота приказује само „социолошке типове", објашњава закоиске процесе социјалне еволуције или излаже и научно тумачи „идеје водиље" једне епохе —- све то, све више отстрањује пажњу омладине од најважнијега: од правилног схваћања живота људи, судбине њихове, њиховог стремљења, њихових идеја, побуда, победа и пораза. Преовлађивање духа научности над другим факторима васпитања, не пружа омладини могућности да дуже посматра и изучава живот људи, што у основи својој убија љубав омладине према људима и њиховим делима. А само у љубави и „под сенком изграђених и љубављу створених илузија" могуће је да човек живи животом савременог човека. Постојана и непроменљива научна објашњења, принципи науке, уз анатомизирање свих појава и сваког осећања — разбијају стварање страхопоштовања а упућују душу илузијама, без којих нема живота. Гете, упознавши се са познатим делом »буб1ете сЗе 1а па!иге«, говораше да му је та књига, својом антирелигиозношћу, својим леденим рационализмом и мржњом према свему што је