Просветни гласник

504

Просветни гласник

и онда учити с вољом кад не буде још у стању да увиди везу између свога света и оног што је научио. Знање стечено наставом у том смислу блиском животу, неће никад бити улудо стечено, неће оптерећивати млади мозак, него ће да оживљује вољу и машту ученика и да прошири његов видик. Нема праве способности духовног примања без страсти, без учествовања воље и осећања у предметима. Моћи учити не зависи само од разума, него стварно од тих стваралачких снага ■— и зато је цела настава васпитање. Из захтева наставе блиске животу следи без даљега да васпитање девојака мора да се врши по другим законима него васпитање дечака и да никад не сме да постане бледа слика мушке омладине. Урођена разлика полова испољава се већ у детету и његовом животном кругу. Зато мора васпитање девојака да поникне из властитог корена за њену одговорност у народу и држави. То значи настава мора да потекне, из природе и света жене без сентименталности не само у женским пословима него у свим струкама девојачких школа и да има у виду сврху коју је Вођа Рајха изговорио у реченици: „Сврха женског васпитања мора неизоставно да буде будућа мајка". Ако настава треба да потекне од конкретног, од посматрања и интереса ученика, она ипак не сме да остане на томе. Као што пак свака настава иде понекад од посматрања ка схватању тако настава у целини треба да иде од познатог ка непознатом. „Привлачна" и „строга" настава треба да се повезују. Нова средња школа духовно ће дисциплиновати младог човека, неће презати од тога да младеначки дух силом поучи чињеницама, правилима и цифр"ама, да га јача и одржи еластичним, али она ће увек морати да припази на то да сврха целокупне наставе није мртво знање, већ разумевање и умење. Школа вреди толико колико васпитач који у њој ради. Право обнављање и средње школе створиће се само # сталним и тешким радом у школској соби. Директиве могу само да поравнају путеве за то. Од националсоцијалистичког наставника и његове предности зависи колико ће средња школа одговорити свом задатку да васпита људе везане за народ и способне за одлуку. Нова школа ће само онда захватити душу омладине ако у њој раде људи и жене које је саме захватио нови живот и који су испуњени одговорношћу према своме звању. Најбољи наставни план мртав је без живе наставникове личности. Наставнику ће бити тим лакше да без спутаности своје струке изведе свој васпитни задатак у колико је школи данас дато мерило вредности националсоцијалистичког схватања које није имала пре 1933 године. Националсоцијалистичко схватање није предмет или поље примена за наставу него њен фундаменат. Оно омогућује да се уклањају бране између појединих струка предмета и да се настава може обављати неусиљено у повезаности и концентрацији. Њиме се решавају све тешкоће наставног плана и распореда часова, које су у доба образовног плурализма изгледале непромостиве. Политичко схватање не даје настави толико образовног материјала колико нови поглед, нови васпитни поступак и нови изборни принцип за образовно богатство. Само ако се образовни материјал без обзира на евентуалне празнине огради само на најнужније и одговарајући националсоцијалистичким начелима буде правилно одабран, само тада може настава да продре у дубину и да испуни своје образовне задатке. Распореди градива претстављају најмање захтеве који мора да се испуне. Пошто нови задатак који је по-