Просветни гласник

Белешке

505

стављен средњој школи условљава измену вредности и избацивање досадашњег наставног градива као и узимање нових области и наставних начела, то је у плановима стручних предмета много шта исцрпније изложено. Спољашњи облик појединих упутстава не говори зато још ништа о вредности струке и обима материјала. Наведене области треба темељно обрадити. Треба толико дубоко продрети колико је омладина у могућности да прати према својој старости| и претспреми. Према просечним способностима разреда може градиво да се проширује. Према основним принципима омладине корача образовање од ближег даљем, од опажања ка сазнању, од чисто материјалног начелном, тако се природни ритам животног развоја не ремети. Павршност, половичност, преурањеност јесу најгори непријатељи правог образовања. Основно наставно начело јесте умерена, повезана, радна настава, код које наставник поставља циљ и сам задржава воћство у својим рукама. Све што унапређује саморадњу ученика и што га доводи до властитог мишљења и расуђивања јесте радна настава; уз то живи поучни разговор и предавања која потстичу на сарадњу као и добро припремљени и вођени скупни рад са поделом рада и радном заједницом и мудро постављен домаћи задатак. Радна настава не сме да води неодговорном цепидлачењу и преклапању нити да остане на величању и прегањању и простим размирицама. Напротив она мора да види свој циљ у исходу, у оцени и у опредељењу. За то сноси одговорност наставник. Говору наставника и његовом живом предавању. треба оставити одговарајуће место. Само тако је могуће да се код омладинца пробуди при саморадњи весеље, да се његове снаге јачају, па ипак да се управља полазећи са више осматрачнице. Коликогод су важне вежбе памћења и чврсто утувљивање неопходних научних основа, ипак, само спољашње давање и бесмислено утувљивање научног градива нагрђује памћење које се иначе природно развија слободном саморадњом. Треба се побринути да се живом изменом начина- рада сачува омладини њена исконска свежина и природни нагон за образовањем, да се прекомерним обучавањем не учини несамосталном и изгуби вољу, нити да се уз неограничену слободу колеба без правца и расипа скупоцену снагу. Животна близина наше омладине која продире напред, захтева строго наставно воћство и живо напредовање наставе. Губљење у материјалним ситницама и непотребна опширност наставе јесу губљење времена и коче вољу за рад. Није мање штетан ни поступак у настави, који ученику стално туторише малим међупитањима и тобожњим помагањем ћ одузима му самопоуздање и весеље збо.г властитог стварања уместо да га охрабри и подиже у њему саморадњу. Свако самостално мишљење као такво треба ценити. Пустити да расте и водити јесу начела сваког планског васпитања, која се допуњују. Рад образовања у школи треба по могућности да се врши у настави. Ипак се не може ни у ком случају одбацити ни плански домаћи рад ученика као допуна школском раду. Домаћи задаци треба да служе колико припремању за наставу толико и учвршћивању њених резултата. Зато они мора да проистичу непосредно из наставе, треба да се ограниче на потребну меру и да се редовно савесно пропитују. Писмени радови (школски и домаћи) неопходни су васпитању за унутрашњу концентрациј^ и самоиспитивању наставника и ученика. Они мора Просветни гласних бр. 9 5