Просветни гласник

СТОЈАН НОВАКОВИЋ КАО ДРЖАВНИК И ДИПЛОМАТ Ви ћете се, Госпође и Господо, можда зачудити да један обичан дипломат говори о Стојану Новаковићу, у овако изузетно озбиљним тренутцима, поред толиких наших академика и историчара којима би баш данас била дужност, као стручним националним педагозима, да објасне нашој омладини сав значај тога великог Србина, његовог учења и његовог државништва, из којих научна и национална мисао шиба, у снажним и широким млазевима, као из непосредног и непомућеног врела народног живота. Замољем, ја сам врло радо пристао да говорим о Стојану Новаковићу као државнику и дипломату, прво зато што ми се на тај начин дала могућност да испуним у садашњим приликама једну патриотску дужност, говорећи отворено српском народу, онако као што би и сам Стојан Новаковић говорио, без обзира да ли ће се замерити овој или оној групи у земљи или ван земље. Друго, сматрао сам да је мени, као дугогодишњем дипломатском службенику, можда и дужност узети ма и најскромније учешће у овом свечаном чину и, у име некадашње српске дипломације, бити тумач њених осећаја пијетета према заслугама нашег великог учитеља. И треће, желео сам да се и својим личним признањем јавно одужим сени Стојана Новаковића који је био мој први учитељ. у дипломацији. Кад је крајем 1900 године Новаковић наименован за српског посланика у Петрограду, он је изабрао мене за свог секретара. То је био мој први положај у државној служби и мој први корак у дипломатској струци. У тој високој школи Стојана Новаковића провео сам четири године. Нарочито су вечери у српском посланству биле испуњене разговорима о историји и књижевности, о међународној политици и дипломацији. Збирка тих успомена кад би постојала — могла би се назвати „Петроградске вечери". Али постоје само ови набацани одломци које сам за данашњи дан и ради вас написао. НемоЈте од мене очекивати неко предавање у оквиру биографске и ОиОлиографске учености. То је посао других. Кад је и колико пута Новаковић био министар просвете, претседник владе, 1*