Просветни гласник

574

Просветни гласник

Српска девојка није само вредна и скромна, она је и пуна душе. Врло је осетљива и нежна, уме искрено и топло да воли. Душа српске девојке најбоље се огледа у сестри. Сестра силно воли брата, њена жалост за братом такс је велика, њено очајање искрено, да то и непријатеља дира и он признаје: „Мили Боже, мила брата сеји!" Сестра би за брата своје очи дала: „А за братом очи извадила". Рана за братом је непреболна: „Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним". И брат исто тако узвраћа сестри љубав, он је воли нежно и обасипа је многим милоштама: „Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносили". Исто тако као што је добра сестра, девојка је добра и послушна ћерка. За њу нема веће светиње од родитеља, она их поштује и слуша без поговора. Жеља родитеља за њу је заповест, али она их слуша и ради не из страха,- већ из превелике љубави према њима. Овако васпитана, упућена у све домаће послове, девојка је, сасвим природно, дорасла својој новој дужности супруге и мајке која је чека ,у животу. И заиста ту исту девојку ми видимо као супругу. Жена је анђео чувар домаћег мира, племенита, она уме да буде јака, понекад и виша од свога мужа, у датом тренутку она спасава породицу раздора: „Нијесам ти брата отровала, Веће сам те с братом помирила". Она је затим добра и честита снаха: „Кад је снаха у двор улазила, По двору је срећу дијелила". Снаха је послушна, све укућане воли, са свима се слаже: „Свекровима хитро послушање, Свекрвама неодговарање, Ђеверима брзо сусретање, Заовама дивно дочекање, Јетрвама миле договоре!" Снахи се нарочито радује стара свекрва, јер снаха треба да јој буде одмена: Благо мени, ето ми снашице! Хоће мене стару замјенити: Двор помести, воде донијети".