Просветни гласник

622 Просветни гласник и обличјима. У своме путопису, Новаковић нам најтгре говори о угиску, који је на њега као странца учинио Цариград при првом посматрању живота у њему. Посматрајући живот у Цариграду, онако како му је било могућно као стр; ш,у у једној сасвим новој средини, али познавајући до у ситнице народни живо! у својој отаџбини, он је дошао до изненађујућег закључка, наиме, да у извесним појединостима постоји врло знатна сличност народног живота у тадашњем Цариграду и његовој околики са народним животом код нас, односно да је сличност , ; много већа него што се може чинити и по површном посматрању". Ова потпуно тачна констатација, до које је писац дошао, иако се у тој средини бавио тек релативно кратко време, и био у могућности, као дипломатски претставник једне стране државе, ондашњи живот да посматра само споља и сасвим површно, навеле су га на закључак да та околност упућује „само на некакав даљи заједнички корен", јер „и кад се на природни ток и на истоветни постанак одбије што одбити ваља, остаће опет сличност". Стојан Новаковић истиче да је овакво мишљење имао наш човек који се у оно време чешће и у различитим приликама задржавао у Цариграду, „нарочито пред старијим облицима живота, који се у Цариграду данас виђа чешће у средњим или нижим него ли у вишим редовима". Дан који је писац изабрао за шетњу кроз Цириград и разгледање интересантности овог живописног града био је Велики петак 1887 године. „Знајући да је варошки или одличнији свет свуда једнак, овде може бити више него игде, јер је скроз понесен за западним модама и обичајима", писац је од, учио да користи прилику која му се пружала дг? потрд>::и ..С01г1сиг 1ос?.'е у њеној правој и пуној сјајности спрам прсл.етњег сунца цар: радског". Због тога је отишао до манастира Булуклије, који је тог дана имао светковину за средњу и нижу класу. Манастир Булуклија налази се одмах у близини цариградских зидина, те се писац онамо упутио, остављајући Перу, прелазећи преко моста изнад плавичасте воде 0. тног рога. Дан је био пријатан за шетњу и то тим више што је „иза многих променљивих и ружних дана цариградског марта са неба . . . сијало сунце нашег маја, разблажено неким поветарцем са гора Витиније и Мраморног мора, пуним благог јужног даха. Пошто је требало подаље ићи, писац је узео кола да се њима извезе до манастира