Просветни гласник

624

Просветни гласник

зидина. Новаковић иам у вези са посетом овом манастиру износи занимљиве приче о постанку манастирске цркве и рибама у базену њеном. Иосматрајући цариградске зидине налази да имају много сличности са зидинама Смедеревског града. Народна свечаност била је врло посећена те је поље покрај градских зидова било испуњено „народом у облицима одела, којима је богат само Цариград, та чудноваат варош, која је једнако, с ненадмашном у том погледу толеранцијом, мирно и равнодушно сваком своје остављала." Сви ови људи, жене и деца, припадници разних народности и сталежа, слегли су се овамо са разних страна да би овде створили весело и живописно комешање, од чијег је жагора врила читава пољана, која им је служила као збориште. „Из свакојаког шаренила правог вашара орила се лупа гоча, свирка зурли, гајди и вика продаваца исто онако и без икакве разлике као на каквом год нашем сабору код цркве". Посматрајући то писац нам вели, да се са великом радошћу сетио своје земље. Говорећи о цркви примећује, да је слична црквама у неким нашим крајевима, но истиче да је онде био далеко већи напад на побожно доброчинство но код нас што се може видети, а то „немило карактерише овамошње пределе у свима гранама живота". Крај те цркве сахрањени су многи патријарси и други знаменити људи. Затим, списује се како је такав народни скуп као и код нас праћен безбројним продавцима разног јестива, те док су једни продавали печену рибу, ћевапчиће и слично, „други су продавали симите, ђевреке, буреке, баклаве, мекике и друге брашненице, масне и посне и сад још познате и код нас". По Новаковићу једина разлика између наше и тамошње саборске кухиње била би само у обичајима, „који су онде нешто друкчији али су у основи ипак слични", јер наши обичаји нису ништа друго него сужени прости избор, учињен из овдашњег обиља и пространства. „Али за разлику према нашим скуповима те врсте он је са изненађењем констатовао да нигде није могао видеги да се точе алкохолна пића, али опет зато свет је био тако весео и раздраган како се само могло замислити на лепоме пролетњем и сунчаном дану, који је на сваком лицу изазивао осмех". За укус кићења, вели да је знатно развијенији него што је уобичајен код нас.