Просветни гласник

О значају примењене уметносги код нас

639

Тешко је одвојити занатску уметност од духа времена и основних потреба живота, још теже од технике. У доба када се навикло на површан рад, врло је важно наглашавање ваљане занатске спреме у уметности. Зато је код нас нарочито потребна школа за примењену уметност, која ће дати добре занатлије и свесну директиву. Велики уметници увек су добро познавали сво| занат, а добре занатлије су покаткад постали и велики уметници. Дирер и Холбајн радили су ортачки са својим еснафским друговима, занатлијама. Славни сликар Скјазони био је обичан декоратерски мајстор ормана у Венецији. Занат је на тако високом ступњу код једног Челинија, да је адекватан највишој чисто] уметности. Однос примењене и ликовне уметности није био увек исти. Чиста уметност даје увек инспирације, али било је и епоха кад су неке врсте примењене уметности давале стилске основе. Цела једна епоха, у преисторији, даје само занатску уметност, шта више сам материјал одређује и главне стилске фазе каменог и металног доба". Од неолита па све то Латена у гвоздено доба, до момента употребе лончарског витла, грнчарија је најмеродавнија уметничка техника. Код Египћана, у Месопотамији и на Криту, видимо да је примењена уметност равноправна по својој драгоцености са најмонументалнијим делима ликовне уметности. Код Грка фигурална пластика у мрамору и бронзи постаје водећи фактор. И у архитектури Грка тај пластичнн елеменат игра зчачајну улогу, и на толико значајним вазама, пластика облика нас више задивљује од цртежа или колорита. Исти је случај и са накитом. Код Римљана тектоника у знатнијој мери долази на прво место, док пластика добија натуралистичку верност на бази отисака воском самртних маски. Ова два парадоксна момента се осећају и у примењеној уметности. Византиска архитектура и декорација уз моћно наглашену тектонску структуру даје доминантну улогу тканини и боји са Истока. И пластична декорација је само пројекција мустара тканине на камен, дрво или слонову кост- Превагу добија боја. И на место карактеристичне појединости лика долази символични, идејни карактерпортрет икона. Усто декоративни моменат доминира. У средњем веку највеличанственија дела после архитектуре дата су у златарству, емаљу, мозаику, тканини, слоновој кости и стаклу. Византија и готика дале су врхунац развоја примењених уметности. Свест о исправ-