Просветни гласник

БЕ ЛЕШКЕ ЗАШТО СЕ У ШКОЛИ МОРА ТОЛИКО ДА ГРДИ? Д-р Елза Петерзен (Јена) даје у чланку под горњим насловом, објављеном у часопису «Бег <јеи1бсће Уо1кзег2Јећег» М оу . 1942 врло интерееангна расматрања о овом питању. Поводом писма једне наставнице, која се жали баш на то, да је приморана да грди децу за већину дечијих погрешака и сматра да се мора грдити, јер су погрешке ту али мислч да у свему томе има нечег погрешног — од почетка. Та наставница се често пре часа одлучује да не грди — да употреби само мирноћу и љубазност иа ипак не може у томе да успе, јер је приморана на супротно. Др. Петерзен наставља Да се ово дешава многим наставницима. Крнвица није њихова. Баш захваљујући њиховој неуморној вредноћи, пожртвованости и стрпљењу одржава се школа. Узрок што се мора толико грдити је у нечем другом. Деца се грсше о правила која смо им поставили, ми се онда лако наљутимо и пошто нема другог излаза —• грдимо. Само наставници знају шта значи држати под стегом гомилу деце, присилити их да пет пута по четрдесет пет минута седе мирно у својим клупама, да устају самз кад говоре и да говоре само са наставником, већином да ©дговарају на наставникова питања. — Кад понека деца не разумеју или »емају толико духовне снаге да прате наставникова питања, и услед тога изгубе везу са градивом, а друга се због телесног замора или неких других разлога досађују, онда се може разумети што не пазе и разговарају. Ми грдимо ако деца у настави уопште говоре ј^дно с другим, кад су немирна, кад не пазе шта наставник говори, већ се баве својим мислима, кад не држе у реду своје свеске, кад преписују једни од других, кад у поиравкама задатак опет праве грешке, кад дошаптавају и т. д. Жалба иа недовољну пажњу ученика данас је општа појава. Упуштајући се сада у рзсматрање проблема „Зашто нас деца у наставк не слушају?" излаже како је данашња настава подешена за слушање. Има наставника који свој разред из дана у дан фасцинирају својом личношћу, који тако занимљиво предају, да их деца од почетка до краја пажљиво слушају. Али кад би тако радили сви наставници, онда би се деца врло брзо преморила. Децу замара то, што морају првенствено слушати оно што наставник каже, пратити његов ток мисли и одговарати на његова нитања. То је непрекидно интелектуално учествовање, мишљење, вежбање, механизовање. И кад наставник хоће да утиче на децу душевно, он то чини