Просветни гласник

662 Просветни гласник

то је био утицај оног времека коме се ни наша школа није могла отети. Међутим здраво патријархално васпитање које су ондашње школоване генерације од куће носиле, учинио је да се у националиом и политичком раду никад није губио додир са родном грудом, са живим изворима народног духа и струјањима националних енергија, Тада, још углавном хомогена социјална структура нашег народа није стављала школу пред задатак неког дубљег проучавања модерних социјалних проблема нити је још изискивала јаче диференцирање школе по струкама Дсцније наш социјални живот се диференцира. Јављају се први почеци индустријализацкје и капитализма са свим њиховим негативним социјалним последицама. Настаје распадање породичне задруге, пролетаризовање сељака и градског средњег сталежа. У корак са продирањем привредког либерализма, налазе код\нас приступа и марксистичке идеје најпре у облику т.зв. сОцијалне демократије, затим у облику ортодоксног марксизма, комунизма. Настаје најпарадоксалније стање у коме се, поред најпримитивнијих форми социјалног живота, јављају идеје које су плод декаденције најсавршенијег техничко-индустриског развитка. Према таквом обрту у нашем социјално-економском развитку школа остаје без разумевања, неосетљива. Уместо да се заузме став према тим променама, да ре испитује реакција, коју наша дотадања социјално-економска стру'ктура показује према тим новим појавама, и изналази пут како би се захтеви новог врембна органски прилагодили тој структури, школа остаје огрезла у старим калупима и ђаци из ње излазе потпуно страни према стварности. Они који су, из личне иницијативе заинтересовани и траже кључ решења социјалних питања, налазе га, сасвим разумљиво, јер са најмање напора а највише примамљивих парола и у марксистичком материјализму, дакле потпадају под утицај злонамерно испекулисаних доктрина интернационалног духа, које немају ни труни научно-економског и етичко-философског оправдања а поготово немају никакве везе са социјалним и моралним потребама нашег народа. Иначе из те школе, у најбољу руку, излази тип себичњака бирократа који нема ни труни разумевања за своју социјалну улогу и иде само за стицањем каријере. Систем наставе претвара се у апарат за гомилање знања ради знања, а не поклања пажње васпитању душе и изграђивању карактера.