Просветни гласник

Стеријин велики потез

703

Родољупци су један пламтећи протест и љута сатира противу тог зла које је баш у једном великом моменту наше националне историје и у тесној вези са овим узео био нарочитог маха. Мађарска буна г. 1848. изазвала је и у широким слојевима српског народа једну страсну родољубиву егзалтацију која је међутим често бацала ружне рефлексе и тамне сенке. Необуздани елементи, ниски профитери и мародери тог покрета умешали су се међу благородне борце, ширећи неред и деморализацију компромитујући својим поступцима нашу националну ствар. Стерија, један од ретких који је усред оне опште захукталости и распаљености умео да види јасно и да разликује истинити патриотизам од лажнога, без оклевања је заузео према тим појавама најодлучнији став — коме је онда ускоро дао и борбеног песничког израза у својим Родољупцима. Ови претстављају дакле, у извесном погледу, један пригодан и директно полемичан комад; . комад инспирисан једним најинтензивниЈим доживљајем песника: њ^говим болним човечанским и грађанским револтом противу једне опасне, кобне рушилачке струје. Ти моменти условили су цео онај специјални тон Стеријине комедије којим се ова тако дубоко разликује одмах на пр. и од самог Тартифа. Молијерово дело је, по свом уметничком облику, стилу и фактури, — и крај свог новог, несумњиво бунтовног и полемичког предмета — строго класично. Конструкција, сценска техника, она сјајна, богата и праскаво-духовита дикција, онај кристално чисти и милозвучни стих и најзад и изнад свега: они тако једро, рељефно израђени и монументално постављени карактери, у првом реду, разуме се, фигура самога јунака, у којој је песник дао једну од својих најзналачкијих и најобјективнијих психолошких студија — све је то најкласичиији Молијер и најсуштаственији §гапс1 з!ес1е. У Родољупцима, на против, нема ничега од те класике и објективности, од тог прекаљеног, смиреног и зналачког уметништва. У њима влада афект и борбени елан, дајући комаду, још у вишој мери но што то већ чини Стеријино основно реалистичко гледање и стил, једно изричито некласично, модерно обележје. Модерно, у смислу животног осећања, расположења XIX века, прве половине, средине XIX века. Дакле доба романтизма; нашег, српског романтизма.