Просветни гласник

704

Просветнн гласник

Исторкја књижевкђсти као и владајуће опште схватање оштро одвајају Стерију од тог покрета као једног писца сасвкм другог, д&, супротног духа и смера; као писца који је, неспутан, непомућен жарком и бурном атмосфером новог доба, резолутно продужио линију прссветитељског, доситијевског рационализма до преко половине ХГХ века и остао до свог краја такорећи имун сд сваког романтизма. Та концепција или класификација, у главноме свакако тачна, не сме се међутим ипак узимати онако строго дословно како нам је обично предлажу. У духовном животу исто као и у природи нема таквих оштрих пресека, таквих чистих и безостатних расподела нити сазршене, коначне изолације. Разни, мање или више јасни прелази, преливи или и само рефлекси зезују, спајају и мешају некако међусоРом још и најрадикалније супротности. Тако и сам Стерија у ствари, и крај свог присног и начелног антиромантичарског става, није остао нетакнут, незахзаћен великим романтично-националистичким таласом. Његове историјске драме и Даворје доказују то већ сасвим јасно сзојом тематиком као и интонацијом. На један посреднији али не мање видан начин обелодањује се то међутим баш и у његовим Родољупцима; писац у њима свакако изобличује романтично-националистичку захукталост или, још тачније речено: отровну дегенерацију и подлу злоупотребу тога заноса; али начин на који он то чини у ствари је ромаитичарски. Романтичарски, пре свега, његов сасвим лични и субјектизни стаз према целом питању — једном кардиналном питању савести за њега —, романтичарска та вехемекција, та такорећи аристофанска жестина његове полемике, његовог сарказма и персифлаже, а исто тако, и са тиме у вези, и оно потенцирање првобитно реалистички замишљених карактера до карикатуре и гротеске. Супротио чисто скулптурално изведеном лику једнога Тартифа, фигуре Родољубаца третиране су махом сликарски, колористички, набацане хитрим потезима кичице у широким и шареним мрљама које немирно, ћудљиво трепере, титрају кроз целу комедију. *) Романтичарско је најзад и повезивање, прожимање комичне радње великим времевским догађајима —

*) Карактеристкчна су ту некако већ и презимена као Жутилов и Зеленић или Лепршић.