Просветни гласник

714

Просветни гласник

другом сличном материјом. Није редак случај видети геометриске шаре наших народних мотива, примењене на фајанс, дрво, папир па чак и на метал. Тканину сачињава потка и основа, и та два елемента су њени конструктивни чиниоци, који условљавају дефинитиван облик сваког декора, намењеног да краси површину тканине. Разумљиво је само по себи, да укрштањем потке и основе добивамо четвртаста поља, тј. геометриске слике, које ће декоративним сижеима зеза наметнути мање или више компликован геометриски облик. Излишно је зато преносити ту битну карактеристику тканине на друге материје које по својој природи траже посебну стилизацију. Нажалост, то изопачавање и отступање од техничког духа узима све већег маха у културном животу наше земље. Зато томе злу и тој кобној навици треба стати на пут, а то ћемо постићи ако се свесрдно будемо држали оне истине која убедљиво тврди да уметност, било које врсте, не може мимоићи дух и смисао технике. Уметност не може опстати без технике као и техника без уметности. Човек је саставни део природе. Излишно је зато, како у духовном тако и у материјалном погледу, бити изнад или противу природе. Она нам даје све елементе које употребљавамо, г .римењујемо, уређујемо, трансформирамо. Природа одређује иаше потребе и намеће услове живота. Чуло вида с особитим узбуђењем мотри мајестат високе планине, усхићује се раскошном диспозицијом графичких линија и колористичких мрља лептира, одушевљава се гордој зиткости јаблана. Ушни живац радосно прати мелодичан звук птичијег гласа, са задовољством ослушкује динамичност музике узбурканих морских таласа или хујање побеснеле олује. Наша су чула, дакле, очарана савршенствима божијег стваралаштва, и њихови пипци нису никада довољно засићени пријемима раскошних емоција, креација и феномека мајке природе. И људска уметност треба да је у складу са свемиром — и она треба да тежи за тим да у нашим чувствима изазове пријатне сензације, угодне потресе и нежне дрхтаје, откривајући нам неизмерно богатство колористичког спектра, бескрај звукова и тонова као и разноликост облика и прелива. Огромно обиље природних појава, тј. земље и неба, материје и духа, носи у себи законе структуре и равнотеже из којих се