Просветни гласник

Основни закони примењене уметности

715

рађају бујни облици, јасни и приступачни нашим чулима и чувствима. Човек, животиња, дрво, брдо, стена имају онај облик који одговара стабилитету њихових тела. Ако се кретању руку супротстави кретање ногу постигнуће се равнотежа човековог хода. Између кљуна и врата који секу ваздух, те репа који служи као крма, и крила која сачињавају тачке ослонца, васпоставља се равнотежа птичјег лета. Пирамидални облик брда коначан је ради свог стабилитета. Дрво са сзојим богатим огранцима одолева ветру, јер зракаста диспозиција ксрења обезбеђује његов стабилитет. Да би смо боље разумели стабилитет и чврсту констелацију неорганских тела као и исправну и сложену функцију животињских и биљних организама, нужно нам се намеће потреба упознавања закона структуре. Камени и кречни талози имају своју природну ступњевитост. Структура наших костију омогућава дејство мишића, циркулацију крзи и рад свих органа и чула. Дрвека влакна стабла, огранака, стабљика па све до жилица у листовима, сачињавају срину и сложену арматуру дрвета. Гигантска снага физичког и метафизичког, материје и духа, изаткана је на тим конструктивним влакнима и на њчма почива брутална, несавитљива и вечна, отпорност и истрајност створеног дела, постигнутог облика. У свим гранама људског стваралаштва не смемо отступати од структуре, јер би то значило непоштовати законе технике, тј. механичке принципе који условљавају облике свих креација човека и који сачињавају базе уметности у природи — што, другим речима, значи не разумевати неприкосновеност закона равнотеже и структуре из којих, логично, произлазе такође закони симетрије и пропорције. Скоро све животиње и сво растиње, ради равнотеже с једне и с друге стране своје осовине, имају симетрију облика. Лишће је скоро увек симетрично, док сложени склоп огранака на дрвету не даје увек идеалну слику симетричног тела. То долази отуда што топлота сунчевих зракова не загрејава равномерно и са истом снагом многе огранке — дакле, услед атмосферских промена земљиног кретања, те географских и теренских диспозиција наступа неправилна формација гране. Док се код дрвета, које је изложено својим огранцима светлу, исти развијају у дужинском правцу, јер им енергија сунчевих зракова пружа услове акције,