Просветни гласник

716

Просветни гласник

тј. растења, дотле се огранци у сенци морају задовољити акумулацијом енергије из земље и услед тога стичу здепаст облик. Грана је, дакле, краћа али дебља. У том супротстављању светла и сенке, дужинске и ширинске димензије око осовине дрвета, остварује се аритмија симетрије или ритам маса, који не ремети равнотежу — а још мање хармонични, природом условљени, склоп његове архитектуре. Симетрију у томе случају замењује ритам маса који васпоставља равнотежу дрвета. Архитектонске идеје и архитектонски планови немају увек идеалне теренске услове, па ипак добар неимар може да оствари успело дело, захваљујући сазнању да активном извођењу дела претходи интелигентно разумевање ствари. Будућност и квалитет рада наших младих прегалаца зависи првенствено од васпитаности укуса, затим од образованости духа, који убрзава зрелост часне еманципације. Тај добронамерни прогрес преображава вулгарно човечанство у царство илузија које се граничи с мудрошћу и у наду која достиже степен одушевљења. Љубав која се јавља у човеку за извођење пројектованог дела најснажнији је мотор и најпотпунији израз његове снаге. У њој се рађа оваплоћење идеје чија лепота и живот ниче, изнутра, да би заблистала споља, Тело човека, животиње или какве сложене неорганске творевине, састављено је од неједнаких елемената чија је димензија различита. Однос облика појединих делова регулисан је законом пропорције. Код човека пропорција руке, шаке, па све до последњих зглавака прстију, нагло се умањује — то је израз функције костију које, у заједници с мишићима, врше покрете руке, ротацију шаке и прецизна кретања прстију. У преносном смислу неједнакост пропорције одговарала би валерској разлици светла и сенке или колористичком контрасту топлих и хладних тонова. Утврђивање и примењивање лепих пропорција на ком било човековом делу значи постизање идеалног распореда и хармоиичног акорда оних разних елемената који сачнњавају извесну целину. На природним појавама и њеним законима оснива се разложност и лепота нашег изналажења и стварања. Законима равнотеже, стабилитета, симетрије и пропорције оваплоћава се ■* свеопштост уметности и њен величанствени ритам — и таква уметност не носи у себи конфузиост, апсурдност и несхватљивост облика.