Просветни гласник

5*

џ Како треба предавати књижевност у нашим гимназијама 727

израђености, нису то Гетеи, али су наши, осветљивачи наше националне душе, за нас велики макар да нису признати код других. Нећемо ми знати ни своју вредност, ни своју специфичност, ни своје слабости и мане, ни оно што је у нама позитивно, ни оно што треба национално исправити, ако прочитамо све велике књижевнике света, ако знамо где утиче свака речица у Азији, ако познајемо све хемиске формуле, научићемо већ ми све то ако нам затреба у струци својој, али нацију своју познаћемо једино и искључиво ако је искрено и дубоко и свестрано осетимо у својој књижезности и преко својих националних стваралаца. Из свега досад реченог назире се већ шта се мислило са насловом како треба предавати књижевност у нашим гимназиј2ма; разуме се, да би се наставни план и методика морали израдити у заједничком договору наших најбоЛ )Их живих књижевника и наставника опробаних методичара књижевности. Зато се неће овом приликом ни улазити у те појединости, јер се жели само да се укаже на идејни правац. Јасно је да би се у нижим разредима читала дела која су више доступна деци тих годииа, задржавајући се углавком на проучавању раслих и националних типова, док би се у вишим разредима проучавали писци са више филозофске садржине и изводиле синтезе о свим националним особинама и особеностима из целе књижевности. Дамњан Ковачевић