Просветни гласник

Зашто треба наша омладина да чита народне песме 731

узору, поштовати мученичку сиротињу као што је он поштовао, бити правичан да признамо од себе бољега као што је он признао. Научиће се да поред мудрости и јунаштва треба бити племенито одмерен као Милош Војновић, и умети племенито опраштати као Бан Страхинић. Наше девојке каћи ће у народним песмама идеал н<енски у скромности и неупадљивом али снажном уткцају Мајке Јевросиме, Мајке Југовића, Царице Милице, Анђелије Јакшићеве; упознаће значење превртљивости и тежње за. богатством; разумеће погрешност тренутног избора љубави код жена које је поштени војвода Момчило окарактерисао: „Данас, мене у тебе издала, а сутра ће тебе у другога". Народна пословица каже да кућа стоји на жени, али на таквим женама не стоји ни кућа, ни отаџбина. Видеће како страст може да отргне од највише, материнске дужности, и осетиће да је слепи нагон под обманом личне среће извор најдубљег бола. Психолошки нигде- богатију галерију личности неће наша омладина наћи него у народним песмама. Зло је у њима нашло етичку осуду, али и животни реализам у свима психолошким тананостима добра и зла нашао је одјека. Поред младе Ђурђевице и сестре Момчилове наћи ће „сестру крвницу"; поред Сиротне мајке, Мајке Југовића, Хасанагинице, Јетрвице адамског колена, наћи ће мајке које помоћу љубавника желе живот да одузму својој деци. Упознаће најјаче душевне сукобе између нагона и разума, осећања и дужности . . . Све заплети људске душевне борбе, тежња идеалног и слепило нагонског нашли су одраза у народним песмама. Скоро сваки догађај је заснован на маштом преувеличаним душевним суппотностима, које ипа»< почивају на темељу животне стварности. Из наЈ ?одних песама ће наша омладина научити чистоту, и богатстзо језичко, откриће прави дух српског народног језика о који смо се много огрешили, од новинара до академика. Наше народие песме имају и велику естетску Ередност. Због своје лепоте оне су запажене и вољене и од странаца већ у средњем веку, а у времену утврђења њихове вредиости, почетком 19 века, изненадиле су и занеле лепотом цео културни свет као Пепељ>уга Краљевића. У њима су дошла до израза осећања од најнежнијих до најснажнијих, од најузвишенијих до најмрачнијих,