Просветни гласник

566 Просветки гласник

величину, и у њеком поразу осетити свој пораз. Историја свих народа, од старих Источњака, преко Грка и Римљана, све до Германа, Романа и Словена, пружа изванредно обиље конкретних пркмера истинског патриотизма, узвишеног самопрегора и самопожртвовања, херојског сагоревања за отаџбину и свесног одлажења у смрт ради нације. За нацију ваља, међутим, не само гинути, кего и живети. Патриотизам није само херојско умирање, већ и разумно прилагођавање стварним односима, хладно процењивање политичких прилика, трезвено вођење рачуна о датим могућностима, проницљиво гледање стварности у очи и мудро извођење потребиих закључака. Патриотизам је и предузимање извесиих непопуларних мера, које могу изгледати ка први поглед и некорисне по достојанство нације, које могу навући на извршиоце и одиум народног нерасположења, да би се тек после некога времека показало да с - те мере биле у датом тренутку потребне и да су, у крајњој лишфт, ипак донеле позитивних резултата. Патриотизам је и примкти одговорност за једну у широким народним масама непопуларну реалистичку политику, која не мора да буде ни сервилна, ни опортунистичка, него трезвена и разборита, вбдећи рачуна о стзарним,приликама и геополитичком положају народа и државе. По себи се разуме, оваква реалистичка политика не сме да поткопава основне моралне темеље једне нације. Реализам у политици вреди само у том случају аКо се креће у оквиру живе народне свести о части и слободи. У кашем конкретном случају, дајући једаи попречан пресек кроз српску историју, ми не смемо иикада изгубити из вида тежак геополитички положај у коме се српски народ налазио, стојећи вековима на судбоносној раскрсници између Истока и Запада. Одолевајући, на тој ветрометини, бурама и са Истока и са Запада, српски народ је, у својој историји, преживљавао тешке унутрашње кризе, из којих је увек излазио препорођен и оспособљен за нова прегнућа. Од првих рашких кнежева, Властимира и Часлава, преко зетских краљева, преко наших славних Немањића, Лазаревића, Бранковића, Балшића и Црнојевића, преко петвековног турског робовања, све до Карађорђа и Милоша, и њихових наследника, Србија је показала, у своме историском развоју, безбројне примере тешких унутрашњих криза и поновног