Просветни гласник

жавно-народног радног проблема унапред. Несташица и сувишица културно-просветне радне снаге велико је зло, а најпре, знак духовног обољења народа. Како и не би кад многи, иако запослени, не раде, или бар ништа позитивно не раде. Култура као посебни одгој изискује посебне квалитете и диспозиције. Одгојни момент зависи од вредносног момента, и обратно. НарочиТо је у једном правцу одбир неизбежан: селекција најодабиранијих за државну управу. Јер ће се њима судбина народа поверити. Зар су за сваки посао потребни способност, спрема и искуство, само за државно вођство — не? Зато држава брижљиво и пажљиво, према животним потребама народа, а за заједничко добро, одабира у свом културно-просветном „тријеру" неумитно и непоштедно као онај који зна да од народног добра нема већег. А држава сама, не може без тога вођства. Јер она по себи нема у адекватној размери свест која ће водити, дејствовати, одговарати, одлучивати и предвиђати: ту свест замењује њој персоНална свест, а нарочито свест врховних репрезентаната њених (принцип вођства). III ОБАВЕЗА ВЕРНОСТИ НАРОДНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НАРОДУ. Ми видимо из свега: природом својом школство као просветна матица главна је кариатида народно-државне зграде. Овај значај расте кад се узме у обзир да просветно тело као целина има да однегује не само културно већ целокупно воћство народа, — онај највиши сталеж, коме је Платонова „Држава" поклонИла толико љубави и духа. Из овога проистиче свестрако заснована обавеза духовног воћства народу, обавеза верности народном духу. Ово је највиши идеал просветно-васпитне акције народне државе у култивисању културно-просветног импулса и вредност која стоји на врху пирамиде националних вредности. На њој се све заснива, њој све стреми. Међутим, ниједна васпитно-образовна вредност као верност народном духу нема идеалније изгледе за своје образложење. Ево, укратко и без реда тих разлога: а) Духовни разлог. Оно што је народни интелигенат својим духом, он је то претежно благодарећи колективној души свога народа. Персонални дух не може се замислити без објективног народног духа, који му временски и надвременски претХоди и