Просветни гласник
Основни рроблеми наше просвете
9
следи. Ову стварност мора народиа просвета да учини свесним и самосвесним сазнањем у сваком интелигенту и на том сазнању да изида обавезу верности према духовном јединству свом, тј. народно-објективном духу. б) Етичкн разлог. Права политичка етика заснована је на елементарном свом принципу: на правди. Правда на политичком наречју значи: служба народу, Народна просвета мора и у овом погледу да освести и осавести народног интелигента, Дух службе народу чудно је хијерархичан: што ближе врху хијерархичног поретка, што више сакоодрицања — то више моралне привржености народу. Где у просветног радника нема свести о моралној припадности народној заједници, ту је процес одрођења прилично одмакао. в) Државно-правни разлог. Носиоци државне идеје, у које несумњиво спадају сви просвећени синови народа, у свкм својим функцијама, немају самовласт. Њихова је власт викарна, делегирана, позајмљена: они су опуномоћекици народног суверенитета. Чак и политички геније, одн. политичка еминенција као вођ народа и његове државне мисли, опуномоћеник је народне политичке воље. Он, чак и у својој пуновласти, није самоизворни власник, није пандократор. Тек кад узвлада у име народног суверенитета, његово је право воћство јустифицирано. Иначе, он је насилник, лажни цар Шћепан Мали, узурпатор. Овде вреде као суво злато речи Хегелове: „Светско-историске личности су оне које људима кажу шта они у ствари хоће". Ово у исторкско-философском виду значи: народ има само мутне интуиције о свом хтењу; историски великани претварају те интуиције у јасна сазнања и предају иста народу, који им позајмљује свој скиптар власти. А тај скиптар обавезује. Обавезује и сваког интелигента, јер је и он саучесник у тој делегираној власти. г) Политички разлог. Држава је инструменат народне политичке воље. Државно вођство има инструментални и фуикционални значај. Свест о голој политкчкој експоненцији у народног интелигента без свести о органској утканости сваког политичког акта у срж народног бића ништа не вреди. Тек вериост народу, строга, заветна, неколебљива, даје права мерила за правилну политичку делатност. За народног интелигеита постоји један једини политички категорички императив: верност народној политичкој вољи.