Просветни гласник

60

Просветби "гМскик

7) Одлуком ВД бр. 5182 од 23 марта тек. године упућено је 30 изасланика у све београдске гимназије, учитељске школе и трговачке академије, да изврше преглед у методско-педагошком и административном погледу и поднесу извештај о нађеном стању Одељењу за средње о-бразовање до 3 априла т. г. 8) Према наређењу III бр. 7084 одржаће од 28 априла до 4 маја закључно г. Ђорђе Ћосић, антикомунистичко предавање за све ученике и ученице виших разреда свих школа, у дворани Коларчевог народног универзитета, према утврђеном распореду. 9) Поред надзора над школама и другим просветним установама, који врши централа ? -';'нистарства просвете и вера, установљени су и окружни просветни инспек~орати, постављени инспектори са седиштем у главном месту округа, чија је дужност да координирају рад свих школа, дају упутсТва и врше надзор над свима школама, просветно хуманим друштвима и осталим културним институцијама. ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ Говором комесара Министарства просвете господина Велибора Јонића одржаном на Београдском радију 20 јула 1941, дате су основне смернице просветне политике и наглашена потреба школске реформе у Србији. Самим тим, грађанске школе као специјалан тип школа у коме су срећно спојени опште и стручно-практично образовање, а чији значај на српском управном подручју (изузев Баната) дотада није био довољно оцењен, дошле су у центар пажње тадањег комесара и потоњег министра просвете господина Велибора Јонића. Одмах је покренута акција да се грађанске школе, као установе чији је задатак да створе један нов, образованији, просвећенији и за жипотну утакмицу способнији привредни подмладак, што више популаришу у Србији, па је у том смислу упућен распис свима већим општинама у земљИ. Истовремено је објављено и неколико чланака у дневним листовима. Убрзо су се почели показивати позитивни резултати. Из више места у унутрашњости почели су се јављати покрети за отварањем грађанских школа. Настојањем Отсека за грађанске школе, који је ову акцију бодрио и правилно помагао, и поред нереда у земљи јесени 1941, успело се да се за две године ратних тегоба отвори 6 нових грађанских школа у: Пожаревцу, Кладсву, Андрејезцу, Вражогрнцу, Књажевцу и Лазаревцу. Скабдевене довољним бројем наставничких снага и најнужнијим материјалним и настазним средствима, ове школе успешно раде и прошириле су бразду просвете коју су тако успешно заорале све грађанске школе у нашем народу. Један од најтежих проблема који је морао да се савлада одмах по рату био је збрињавање и персонални размештај великог броја наставника избеглица. Благодарећи великом и увек благонаклоном разумевању на које. је ово тешко питање увек наилазило код господина министра Јонића успело се да се у 27 грађанских школа, тада бројно и просторно прилично малих, распореди око 700 наставника грађанских школа. Од тада па све до данас