Просветни гласник

150

Просветни гласник

из физике. Сам Алковић није нас много ни уводио у озе практичне радове, по свој прилиди зато што није било ни места за то; он је и демонстрације апарата, теже експерименте ит.д. тек само унеколико и повремено изводио и више се ограничавао иа математичку документадију појава него на експериментовање. Иначе његова предавања била су раздел>ена на три семестра и свршавала се крајем маја у другој години. У првој години и он је одржао један колоквијум с нама, а прави испит и у првој и у другој години био је у јуну. 1 ) Трећа година овог нашег школовања, пети и шести семестар, била је резервисана за предавања из природних наука и философије. Она је започела под врло бурним приликама, које је Србија преживљавала с јесени 1885. Бугарски упад у Источну Румелију и револуција у Пловдиву 9. септембра те године узрујали су од првог часа јавно мњење у Београду и унутрашњости Србије и Одмах довели у питање нормалан школски рад. По мигу српске владе, која је под утицајем краља Милана одмах заузела непријатељски став према Бугарској и њеној авантури, омладина Вел. школе, већ уписана за нову школску годину и готово сва прикупљена за редован рад баш тих дана, у једној сјајној патриотској манифестацији пред зградом микистарства војске (зграда на углу Крунске и данашњеулице краља Фердинанда румунског), наелектрисана добаченом паролом „балканске равнотеже", захтевала је у глас рат и нудила се да одмах добровољно ступи у редове бораца. Њ&н захтев био је примљен врло симпатично и на два, три дана после тога око 150 младих људи вежбало

*) Пок. К. Алковић био је и у приватном саобраћају са студентима врло хуман и племенит човек. Сазнавши једном приликом аа време бугарског рата (1885) да се писац ових врста као сиромашан студент налази у новчаној оскудици, он га по својој иницијативи позове у своју кућу у улици Кнеза Милоша, извади из једног гвозденог сандука (каса) пет златника (100 дин.) и преда му их као тобожњи зајам, који ће му он вратити кад могне. Како се писац тада поред државног благодејања издржавао и поучавањем гимназиских ђака из неколико богатиЈих кућа, то је већ после извесног времена и био у могућности да му позајмицу уз захвалност доиста и врати. Доцније је Алковић тадашњем студенту у сличним случајевима потписивао и менице с мањим сумама, па је то, ангажован од њега, чинио и Д. Нешић, И неколико других студената, њихових ђака, користили су се таквом добротом ова два племенита човека.