Просветни гласник

151

се већ у белим војничким блузама и с оружјем у руци на Топчидерском брду под командом једног или два официра и извесног броја подофидира као саставни део сталног кадра. Ми смо готово сви били још као гимназисти свршили зојну обуку, чак унеколико и са оружјем; осим тога у четвртом семестру према једном члану најновијег закона о уређењу војске добили смо били и овде једног млађег официра (поручник Драг. Руменић) који је уз помоћ једног наредвика такође одржавао с нама неко време два недељна часа војничког вежбања с оружјем. Стога је сад наше војкичко припремаље овде трајало само неколико дана. 1. октобра били смо већ упућени у Ниш у састав VII пука, да крајем октобра из извесних војничких разлога, а и са многих побољезања, изнурености ит.д. будемо повучени из оперативних јединица и распоређени у позадини као административно особље ит.д. Само неколико наших другова (Љ. Јовановић, Д. Живаљевић, А. Зимонић ит.д.) поред неких других који су већ били војрици у кадру, (Љ. Давидовић, Н. Лазић и др.) остали су у трупи. Писцу ових успомена је била додељена дужност писара у болници руског Црвеног крста у згради београдске Учитељске школе код митрополије и ту је дужност он вршио неколико дана и после оног несрећног четрнаестодневног рата. У таким приликама Велика школа уопште није ни радила. Нека су предавања била отпочела још у септембру, али је фактички рад отпочињао тек половином децембра, после зећ закљученог мира у Букурешту. Природне науке биле су претстављене катедром минералогије и геологије које је предавао Јов. Жујовић, и катедром ботанике коју је држао стари Јос. Панчић. За други семестар те и први последње године била су резервисана предавања из зоологије, као и анатомије и физиологије, што је спадало у дужност д-ру мед. Лази Докићу, Предавања из минералогије привлачила су нарочито нас неколицину, који смо већ радили у хемиској лабораторији и јаче улазили у студију минералне хемије. Јов. Жујовић, тада већ признати наш научни радник, удешавао је своја предавања углавном по познатсм француском уџбенику минералогије А. 1,аррагеп1>а и посветио томе сав остатак времена до краја првог семестра. Жујовић је био изразити петрограф и баш у то доба постављао прве оснсве за геологију Србије, што је доцније и створило