Просветни гласник

156

Просветаи гласник

'1|> ■

Предавања из философске групе наука: психологије, логике и историје философије била су заједничка студентима треће године из оба отсека филоеофског факултета; уз њих су психологију и логику слушали и правници. Ове су науке раније предавали Алимпије Васиљевић и Милан Кујунџић („Абердар"), али је та катедра у ово доба већ неколико година била незаступљена. Ову је сад заузео један млад наетавник, др Љуб. Недић, који је до недавно и сам био студент у Немачкој, па и на неким другим страним универзитетима. Недић је био сувоњав, живахан човек, нешто дугуљастих образа и увек пажљиво одевен; на глави је косио цилиндар, а на час долазио у црном жакету. Говорио је прилично монотоно, али некако скандираним гаасом и краћим реченицама, које су у приватном саобраћају његово мишљење чиниле пресудним. Све је ?о утицало да је у почетку на његовим предавањима слушаоница била препуна. Уз то се међу студентима и иначе о њему одржавао глас као о начитаном и спремном професору, па чак и као научнику, иако је он, чини нам се, као свој научнички баласт до тога доба имао само своју доктореко-универзитетску дисертацију. На предавањима он је говорио течно и, што се нама, природњацима, нарочито допадало, третирао психологију као природњачку науку, а историју философије излагао, истина у мањем обиму и монографски, али концизно и критички. Само новији век (Декарт, Кант итд.) излагани су нешто опширније. Недић је претпостављао да његови слушаоци већ имају нека пропедевтичка знања из ових наука, — што, нажалост, није био случај, јер тих предмета тада није било у гимназиским програмима, — па је у предавањима говорио језиком који се не једном студенту чинио или као нека метафизика или просто неразумљив. Усто је он покаткад уплетао и цитате из поког страног аутора, упућујући ради бољег разумевања и документације на односне стране писце и као ишчуђујући се да се његови слушаоци не могу служити и енглеском литературом! Недић је био Вунтов ђак и његова су предавања махом и садржавала врло скраћен материјал познатих уџбеника овога филооофа. Нешто од тога израђивао је он сам у облику краћег текста, који су после студенти аутографисали и из тога се спремали за испит, а нешто су ученици и сами бележили на његовим часовима, јер он није доспевао да из сва три предмета изради текст својих лекција. Логика је