Просветни гласник

На Великој школи у 1683—1887 годиве 157

обрађивана, чини наи се, понајвише према великои делу Џ. Ст. Мила, а психологија по В. Вунту, али без лекција о анатомији и физиологи .ји чулних органа, мозга и нгрвног система, које чине први део великог уџбеника физиолошке психологије озог аутора. За историју философије, чини нам се, понајвише су му служила дела ОШшп^-а, вероватно и 05$те§-а, а и др. Иако на први поглед укочен и унеколико кабинетски човек, Недић је готозо од првих дана своје звакичне функције ступио и у известан ближи, интимнији додир са сзојим слушаоцима. Он је однос, који су негозгли Панчић и Жујовкћ, претворио готово одмах у однос другарства и ке једном се с покаквим пријатељем или колегом нашао чак и у какзој забаченој или ноћној кафаници у друштву покоје гомилице веселих студената, који су, задовољни тим сусретом, после хвалили његову интимност и одржавали му лепу репутацију. У ово доба дошли су били и на друге неке катедре Вел. школе два, три млађа човека, који су некако били и школски другови Недићези, па тако ке само чинили једну ужу групу млађих наставника на Вел. школи већ још и интимно друговали с Недићем и заједно с њим такође проводили међу студентима почешће по које весело вече или ноћ. Мислимо да нећемо учинити никакву зазорну индискрецију, ако од њих поменемо само тадашњег професора астрономије с метеорологијом, Милана Недељковића, који је и иначе био врло погодан за такву дружбу. Катедра таког обима — три иауке! — а усто још и нередовко и узбудљиао стање у земљи пре и после познагог сливничког пораза, чинили су да Недић није ни доспевао да све партије сзојих предавања обради подједкако и обимно. То је осећао и сам Недић и стога је овоје слушаоце чешће упућивао да" сами извесном лектиром као допуке његоза излагања. Мислимо да неће бити зазорно овде поменути да се писац ових успомена још раније био увелико заићтересовао за ове науке и у приличној мери и сам упознавао односну литературу. У Народној библиотеци могла се тада већ Еидети мања иди већа група студената, нарочито нашег факултета, који су између часова или иначе лектиром допуњавали своје стручне студије еж н само увећавали опште образовање. Ми лично смо се још у крагујевачкој гимназији, читајући поред осталог Хекелову ГЈриродну историју постања, па н дарвиново дело 0 постанку врста (превод А. Радовановића), Просветнн гласннк 6р. б—§ 2