Просветни гласник

На Великој школн у 1883—1887 годиае

159

већине његових слушалаца. Иако ово последње није бво случај, на пр., код писца ових врста, ипак смо се и сами често колебалн да ли да се у својим стручнијим студијама — а потребу стручних студија с обзиром на будућу каријеру осећали су у трећој години већ сви студенти философског факултета — сасвим посветимо бар ми овим наукама кли да останемо у том погледу при анорганолошкој групи наука, којима смо се ипак поред свега тога још бавили. Трансцедентни проблеми н умногоме чисто метафизички методи гледања ка ствари, априорни и неослоњени на искуство, нису много привлачни за младе духове који траже опипљива, више или мање рационална решења, па је вероватно и то утицало, да смо се и сами у избору својих тадашњих студија налазили на немалој раскрсници у борби између ове две струје. С тзм неодлучношћу пксац је ушао после одлично положених испита и кз философске групе и у последњу годину нашег ондашњег факултетског школовања. Број наука, које су у четзртој годиии нашег школовања биле тешње везане га циљ нашег, природно-математичког отсека и садржином одговарале његовом /ену, био јг релативно мали. У њих су се бројале: нацртна иди пројективна (дескриптивна) геометрија, гстрономија с метеорологнјом н механика. Уредба је пак захтевала да с обзиром на каријеру готово свих студената фклософског факултета — будући наставници! — слушаоцн п овог отсека слушају к предавања из српске историје н народне економије. И ми смо сзе ове науке и слушали. Нацртна геометрија, коју нам је био започео предавати још у трећој години инж. Дим. Стојановић, па због нередовних ратних прилика н прокене свога службеног положаја (постао је директор држаЕних железница) прекинуо и унеколико настављао доцније, није много привлачила ниједног од тадашњих слушалаца из нашег отсека. Ми смо ову науку слушали заједно с једном нижом годином техничара и сматрали је, без сумње неоправдано, за дисциплину потребну само техничарима. Усто и сам Стојановић, који је иначе био врло посвећен у ову науку, није ни својом методом ни сувишном строгошћу на испитима био много симпатичан студентима нашег отсека. Отуда смо ми његсво дуже отсуствовање од дужности и промену положаја и искоркстили да нарочитом молбом израдимо одлуку проф. савета и министра просвете да се тога нспита ослоГ