Просветни гласник

160

Просветни гласник

бодимо. Сматрало се да је циљ те наставе постигнут тиме што су студенти овог отсека слушали неколико предавања из ортогоналног, па, чини ми се, и стереографског пројектовања. Оваку исту молбу смо крајем године подносили проф. савету и за ослобођење од испита из механике, али је она остала без успеха. Љуб. Клерић, који је ову науку предавао и природно-математичарима и једној нижој години техничара, био је већ у то доба истакнут научник, чији су радови налазили места не само у Гласнику ученог друштва већ и у неким страним математичким часописима. Био је то висок човек с подужом зашиљеном смеђом брадом, густих обрва и бркова, живих очију и с неким нарочитим предихањем у говору, што је изгледало као неко гутање или као повремено ис-пуштање гласа из грла и коса. Он је био врло ннтиман пријатељ Лозанићев и врло се интересовао чак и аналитичким радовима нас дза, три стз^дента у Лозанићевој лабораторији. Нарочито је то било, кад смо ми испитивали извесне руде које су он и Лозанић доносили с рудишта, која су била у њиховој концесији. Иначе је Клерић у очима студената био цењен и још највише познат са своје оригиналне студије о компанзованом клатну, која је била привукла пажњу и неких страних научника и тако га доводила у положај да своју тезу брани и у страном научном свету. За студекте нашег отсека из његових предавања, по нашем студентском схватању, још је највише значаја имала партија форономије, механике кретања, и на та предавања готово смо сви и долазили, — уосталом и због тога, што је Клерић био на испиту врло строг професор, а нас највише из те партије и испитивао. На остала његова предавања, подешавана више за техничаре и студије из машинске технике, нисмо ни долазили. Клерић то није праштао и на пр. кад смо, писац ових врста и Жив. Јуришић, после школског одмора као последњи испит полагали механику, он нам је изриком дао на знање да нам мора умањити оцену, јер нам не може опростити непохађање свих његових часова, иако зна да смо ми за своју струку изабрали друге науке. Предавања Милана Недељковића из астрокомије и метеорологије била су већ привлачнија готово за све студенте нашег отсека него механика. Милан Недељковић је дошао за наставника непосредно из Париза н као асистенат опсеоваторије у Медону. Катедра астршомије није дотле постојала на Вел. школи н он