Просветни гласник

162

Просветни гласник

Српска исторкја, коју смо у овој години слушали, улазила је у ствари у оквир наука историско-филолошког отсека нашег факултета, али, као што је већ поменуто, ушла је у програм и нашег отсека. Овај пред?лет је предазао познати професор Панта Срећковић, чија је књига Историја Срба служила као уџбеник многим дотадањим студентима Вел. школе. Уосталом, тај су предмет заједно с нама, философима, слушали и из њега испит полагали и правници, и за слушаоце историско-филолошког отсека само је нешто више значила једна врста семинарског рада (читање новеља, натписа и стручних расправа), коју су они по упутству и ваљда и под надзором Срећковића изводили. Негдашњи руски ђак, Панта Срећковић је био више него у једном правцу оригиналан човек, па су тако и његова предавања била не мало необичка и за нас — забавна! Није овде место претрееати апсолутну вредност његовог научног рада; савремена историографија није му у том дала много високо место. Његова живахна полемика у своје време у питању о смрти цара Уроша и извесним епизодама Косовског боја као и тврђења о многим другим појединостима из најраније српске историје претресани су још онда и у круговима његових слушалаца, мислим, умногоме и под утицајем његових противника у полемици, и изазивали осмех и извесне шаљиве анегдоте о њему. Панта Срећковић је био висок, сувоњав и кошчат човек и у свему сеом држању претстгвљао искреног родољуба, великог Србина и одушевљеног професора. Зна се да је он био врло одан присталица негдашњег краљевског намесника, иретседника владе и шефа либералне странке, Јов. Ристића, у чијим се органима он почешће појављквао и у улози сарадника, полемичара итд. Одушевљен бранилац традиције и својих назора на извесне историске проблеме, Срећковић се без устезања подавао својој импулсивности, па се није устручавао да и на самом часу покоји пут почасти своје литерарне противнике каквом драстичном апострофом, као на пр. „Лаже Дринов!" или „Не зна ово Мајков!" итд. Како је он на испиту нама, природњацима и математичарима, тражио само знање градива из његове Историје, то смо ми само покаткад и одлазили на његов час, па и то више да упознамо о чему он иредаје или да посматрамо покоји његов гест у предавању, да одржавамо везу с њим Итд. Било нам је чак и забавно кад би он, да би дао више