Просветни гласник

На Велнкој вгколи у 1883—1887 годиие 165

брижљиво бележећи његсва предавања у своје „врибелешке" и спремајући се по њима и за испит, ипак јој се стално чинило да су исправније идеје које је можда свакад и не с довољним разумевањем налазила у преведеним списима Ласала, Енгелса, Маркса и др., а нарочито руских писаца и економиста (Чернишевски, Писарев итд.). Шта ћете? Сви људи нису ни једнаког васпитања ни једнаког менталитета. Уосталом, доследан својим назорима на економско-социјална иитања, Вујић је и сам о овим темама баш нарочито и говорио па их умногоме и комбатирао, а млади људи, понесени сујетом и уображавањем да већ могу бити и у науци арбитри, можда су баш зато скептички и гледали на његову уздржљивост у прихватању некритичких новотарија и искуством непроверених доктрина које су се њима допадале. „Позитивно у социјалистичком покрету — говорио је Вујић, излажући на пр. извесне стране социјалног питања — не сме бити уништење капитала већ много пре идеја партиципације радника у добити предузећа!" И већина од нас и прихватила је то гледиште и с њим оставила праг тадашње Велике школе. Пишчев испит из народне економије оцењен је у сведоџби одличном оценом као и готово сви други његови испити (изузев механику) у овој школи у времену од 1883—1887. * Цртице, исписане у предњим врстама, могу, мислимо, већ дати неку приближну слику о природи наставе на једном отсеку философског факултета за поменуте четири године. Наша намера, уосталом, и није приказивати многобројне детаље, којима би се та слмкг. употпунила, па можда и верније или и у лепшој светлости показала. То нам, напослетку, не би данас било ни могућно. Свакако, иако у рангу универзитета и са задатком да буде школа стручних студија из појединих наука, Вел. школа је још и у ово доба увелико одржавала карактер школе, прилагођене само општим државним потребама тадашње Србије. Философски факултет је поред осиособљавања студената и за сам научни рад имао у виду нарочито државну потребу у спремним гимназиским н другим средњешколским наставницима, мада на њему ни у ово доба није било, на пр., катедре за педагогију, која, као што је позаато, игра тако велику улогу у формирању