Просветни гласник

Ј66

Просаетни глаеник

наставника. Међутим на карактер школовања омладине на Вел. школи у ово доба нису утицале сам-о више или мање стручне студије и предавања самих професора, Еећ и неколико других елемената, који заслужују такође да се и нарочито забележе. Долазећи на Вел. школу из гимназија (потпуних са 7 разреда тада их је било две уБеограду и једна у Крагујевцу) и једне реалке (у Београду) пишчева је генерација затекла на њој осим Народне библиотеке која је била под истим кровом и свакако претстављала за студентско умно образовање значајну лабораторију, још и студентско друштво „Побратимство" као један такође врло значајан форум; на њему се, бар према његовој основној идеји, могло вршити не само извесно родољубиво зближавање сгудената већ и њихово узајамно допуњавање и стручног и општег образовања. У правилима друштвеним је то било мало друкчије формуловано, али је у ствари друштву била то основна идеја. „Побратимство" је у ово доба било већ с приличном прошлошћу. У 1880/81. години друштво је издавало и свој часопис (генерација Љубе Стојановића и др.), у коме је неколико друштвених чланова покушавало не само да се прикаже читалачкој публици као будући књижевни радници већ и да својим часописом Попуни извесну празнину, за коју им се чинило као да се већ осећала у књижевности. Нажалост, одласком редакционог одбора те генерације с Вел. школе, а и са других узрока, тај се књижевни рад није наредних година продужио, к у време кад је наша генерација дошла на Вел. школу и ушла у чланство „Побратимства", само се још одржавала идеја о издавању листа, часописа итд. Ту амбицију доносиле су готово редовно све тадање генерације још из гимназија. У крагујевачкој гимназији, чијој је ђачкој дружини „Подмладак" био и писац ових редова, као ђак највишег разреда (VII), неко време претседник, као „литерарни радови" била су само ђачка стилска вежбања, која нису излазила из круга саме дружине; београдска гимназијска дружина „Вила" била је, чини нам се, чак и штампала неку свеску сличних ђачких радова. Нашим ступањем у „Побратимство" и новим хоризонтом студија дотадање амбиције вреднијих чланова добијале су већ природнији правац: увиђало се да рад на књижевности иретпоставља најпре добро властито познавање предмета, који се обрађује, тј. озбиљну и свестрану студију код самих чланова,