Просветни гласник

Прос&еЛш гл аеник

што је нарочито привлачно за тај млади ђачки свет а што, наравно, доводи до катастрофалних последица; препоручује им саботирање школског рада (против чега школа мора да се најенергичније брани), а нарочито појединих предмета (веронауке, националне групе предмета, латинског језика); учи ђаке да не цене и не поштују националне светиње, што пак најтеже погађа школу и државу. Једиом речи, иде на то да уклони код школске омл&дине све оне моралне и духовне кочнице које ђака држе у хришћанским н моралним принципкма, па да са њима, као са механизмом, поступа по својим циљевима и правцима. — Оваква идеологија већ је одбачена и од оних који су је бацили у свет у своје време да би разорили туђу средњу школу, која је једна важна ћелијица државног организма али, ето, она још налази места, нажалост, у понекој замагљеној глави нашег средњошколца; срећом, мали је број таквих, и он се све више смањује н опада. •— Све би ово требало озбиљно да забрине ђачке родитеље и да их нагна да се мало више заинтересују о томе: куда њихова деца иду када нису у школи, с ким се друже, шта читају (прегледати њихову домаћу библиотеку чешће), какве утицаје трпе; јер, када ђах оде далеко овим путем, школа га, без одлагања, отстрањује за дуже време или сасвим из своје средине, што пак родитеље погађа посред срца и — џепа! Никаква политика у средњој школи није школским законима допуштена (ни левичарска нн десничарска), јер, поред осталога, она отстрањује ђачку пажњу и од предмета који у школи морају да се савладају, а њихов обим и материјал је толики да апсорбује целу ђачку делатност у средњој школи. 2) Оцењквање ученак и рад са целим разредом је питање које је остало необјашњено и необјашњиво за ђачке родитеље, и које доводи често до неспоразума и љутње ђачких родитеља према школи, па и до веоправданих замерки наетавницима. Дакле, једно од тих питања које најтеже пада ђачким родитељима а и нама наставницима јесте ово о коме ћемо ниже да говоримо питање оцењивања ученика. Када се пак говори о оцењивању ђака, не може а да се не говори о раду са целим разредом, према директивама наше ГТросветне централе. Мислим да је најтежи моменат за родитеља који школује своје дете, тренутак када му дете дође и саопшти да има слабих оцеиа или, још горе, да по-