Просветни гласник

208

Просветни гласних

одговара један ученик; затим, на нова одговара други, па трећи и тако се често успе да добије бар по један оДговор од половине ученика, из области старог градива, да би се створила основа за излагање новога. Када су деца ушла у рад, почиње обрада новог градива, која често зависи од самог предмета: има предмета где, на основи раније прочитаних дела (српски језик), деца анализом могу да извлаче утиске о писцу о коме је реч на томе часу; има предмета где се дијалошки може да обради ново градиво; има предмета где и сам наставник мора мало дуже да говори. Ма како радио, наставник се труди да у јасним, приступачним деци изразима, објасни оно што је ново, и тек када је сигуран да је деци јасно оно што је ново, онда иде даље. Када је завршена обрада новога градива, онда се опет преко питања, постављених свима ученицима, тако да су сви приправни да даду одговор, наравно, добија одговор од једног, затим другог и тако редом. И друга половина је, на тај начин, дала низ кратких одговора. Час је завршен; наставник је почео да стиче свој тачан утисак о ученицима. — Оваквим радом, у току целе године, заиста се и може да стекне утисак општи па, ако је позитиван, и оцена је позитивна, а ако је негативан, ако наставник увиди да ученик нема смисла за школу (не кажем неспособан, јер је врло мало неспособне деце) тј. ако наставник увиди да то дете неће имахи никакве користи од школе, већ ће у будућности бити штетно и по себе, и по друштво, и по државу, — е, онда је дужност тога наставника да не само прекине то мучење детета, већ и да га спречи у лутању кроз живот, да га понова преда родитељима па да му они определе прави пут у живот, где ће оно користити и себи и њима. Неки ђачки родитељи не мисле да је овакав задатак и овакав рад наставнички лак. Колико ми, наетавници, дајемо од себе, ево примера који ми се десио пре 2—3 дана: подне, свршен пети час; журимо кући да се мало одморимо од напорна рада. Случајно погледах једнога колегу: њено лице било је тако измучено да се могло помислити да је болесна. Упитах тога колегу: да није, можда, болесна. Она ми рече: „Зар и ви, колега? Ујутру пођем од куће свежа и одморна, а када се у подне вратим кући, увек ие питају: да нисам болесна! Толико радим са децом да сам већ