Просветни гласник

Змај, велики дечји песних

243

Када је сатира била потребна Змај је засецао хируршком хладнокрвношћу (Пура Моца, Несрећник, ИздаЈИЦИ). У таким песмама Змај прелази са васпитања деце на васпитање друштва. Змајева етика је савремена. Слога је и данас препоручљива, и данас можемо поновити омладини стихове: Љубав и воља крила су смела, Само она дижу до великих дела илИ из Змајевих Питања и одговора: У којој но земљи права срећа цвета? Онде где је сваком своја дужност света. Ко је јунак прави казаћу вам сада, Који кадгод треба сам себе савлада. Змајев идеал је као у народној песми: велика породица са љубављу чланова и ореолом за старост, чије душе неосетно одлазе, без жалости, као што нико не жали за семенком која је донела богат плод. Идејно Змај није увек оригиналан, Пре свега узима са непресушног извора наших народних умотворина, за које, као и за Горски вијенац, створен на њима, одушевљава децу. Познавао је добро класике, од страних језика одлично знао немачки и мађарски, а читао је ка руском. Енглески је знао сасвим мало, иако је превео Тенисонова Енох Ардена, исто талијански и нешто више француски. У Змајевим се песмама налазе понека схватања и мисли из савремене немачке дечје књижевности. Сличне књижевне мисли и осећања бивају већ у ваздуху једнога времена. Ипак је Змај оригиналан. Пре свега племенитости и животном оптимизму учио је децу из своје душе; Радујмо се, друже, Што се и на трњу могу наћи руже. Његово родољубље је било чисто, непоколебљиво, поштено. Он није сагињао глазу. као иначе много страственији Ђура Јакшић пред краљем Миланом, и успевао је да накалеми и деци и друштву животни идеализам.