Просветни гласник

СУКОБ ДВА СВЕТА У јЕДНОЈ СРПСКОј ДРАМИ Савремена српска позоришна литература располаже са малим бројем дела која обрађују крупне националне и социјалне проблеме на изразито уметнички начин. Наше савремене националне драме имају често фолклористички карактер или родољубиводидактички смер. С друге стране, наше савремене социјалне драме, опет у великој већини, садрже извесне политичке тенденције, одвише јасно наглашене, тако да прелазе из области уметности у обл-аст политичког и социјалног памфлета, који не служи високим и непролазним уметничким циљевима. Једна од ретких наших савремених драма, која је синтетичка обухватила широку и сложену проблематику крупних и значајних националиих и социјалних питања без икакве тенденциозности, али на вдтсоко уметнички начин, несумњиво је Срећа А. Д. „иктерконтинентални спектакл у четири чина с прологом", приказиван прзи пут 7 децембра 1933, награђен наградом Министра просвете за 1933/34 годину, објављен у засебној књизи 1935 г. у Београду. Као што је познато, ова драма поднесена је на распксани конкурс анонимно; Народно позориште у Београду приказивало је комад не означивши писца, тако да ни позоришна публика, па чах ни позоришна критика, није знала чији комад гледа; и ко зна да ли би се то уопште дознало, да се није сасвим случајно открило да је писац комада познати наш савремени драматичар Владимир Велмар-Јанковић. Објављујући ову драму у засебној књизи, писац је — уместо предговора — пренео један карактеристичан одломак из једног свог чланка, у коме је објаснио зашто је иступио анонимно. Има у овоме чланку пуно фине ироније на наше тадашње жалосне културне прилике и померене савести многих наших књижевних радника: