Просветни гласник

Сукоб два света у једкој српској драми

255

вечита људска осећања, в не на социјалну организацију среће; ова последња мора да има свој коректив, јер ако је базирана једнострано и искључиво на рационализму и науци, капиталу и техници, неизбелшо доводи до сушења душевног живота и човечног односа међу људима. Срећа и благостање рационализованог и механизованог економског човека засновани су на објективним условкма који се дају организовати, али у унутрашњем животу европског човека, а нарочито човека са Балкана, има толико ирационалног, флуидног и интуитивног, да се то не може укалупити, схематизирати и организовати у смислу некаквих конкретних система и унапред пропксаних рецепата. У основи, Срећа А. Д. претставља идејну опбуну оног нашег сазременог интелектуалца који је довољно националан и духовно самосвојан, а да би могао да се прилагоди концепцијама о механичкој организацији живота и људских односа. Пролог се одиграва у једној соби у кабинету америчког милијардера Астора, типичног претставника крупног америчког капитала. Асторово богатство је претстављено „једном жарко гримизном фотељом и огромним писаћим столом од злата". Ту, у соби најбогатијег човека Америке, два његова сестрића, Џон и Џими, воде овај карактеристични разговор са његовим бележником Куком: Џон: Он је накуповао огромна земљишта на Југу и хоће ту, хоће ту.. Џиии: . . . да гради насеље по својим идејама. Неку врсту фаланстера... Џон: У коме ће људи живетн онако к<ако је он измислио ... Он хоће .,. Џиши: Да усрећи човечанстзо! Кук: Да усрећи човечанство? Џим и: Данас! Замнслите, данас! У доба чауке н технике! Џон: (вади пз џепа бележник и чита из њега неке изразе}: Да се бар родио у „доба кад — кад су богови били на дневном реду... Џими: Данас кад се зна да је „срећа нразна реч". Џон: И застарела. Кук: Мкслите? Хм! Џон: Данас кад се зна позитивно „да комфор замењује и надмашује све старе појмове просперитета."