Просветни гласник
Кнез Милош ОбреноБић као државник
233
младића који бежи а час „бега на своме беглуку". Познавав је Турке као што се то каже „у душу", знао је с њима да разговара; у опхођењу с њима био је — као што је неко рекао — „без костију", али је увек врло добро знао шта хоће с таквим ставом и зашто то ради. — Имао је у својим додирима с Турцима карактер есштог трговца који прима све што му се нуди а после тога и на основу тога одмах иде даље и тражи даље. У таквим лавирањииа и у таквом тактизирању пуном — Турцима тако својствене — сазитљивосги и еластичности, кнез Милош је имао успеха. Користећи морални капитал који је стекао што је 1813 г. једини од војвода остао у земљи, Милош је успео да заузме две важне позиције: 1) Турке је успео да увери да је претставник и вођ српског народа и 2) народ је пак успео да увери да он ужива поверење Турака. Сељачки атавизам развио је у њему и потребну упорност, те је зато Милош доследно и чврсто држао у својим рукама та два фактора: да је вођа народа, који ужива поверење Турака. Само кроз такав став Милошев бива нам јасно: да је кнез Милош прави стваралац владалачке власти у нас. Свакако да стварање те српеке владалачке власти има свој зачетак још у првом устанку под Карађорђем, али га је Милош довршио 1830 године кадга га је сама висока Порта признала за српског наследног кнеза. Милош је све то постигао једном стрпљивом и сталном политичком игром у којој је било и тактичког довијања, устаничке отпорности, поданичке лојалности, упорних бунтовничких захтева, чаршиског ценкања и дипломатског мзневрисања, али са еталним трудом да све буде постигнуто са што мање обола у крви и у животима. Тај његов смисао за државника и политичара огледа се већ у томе што се други устанак већ завршио примирјем. То се примирје базирало — додуше — на усменом споразуму, али ипак на споразуму. — Може да се има о ствари критичко мишљење, али сама гола чињеница. да еминентни претставник царства прави примирје са устаничким вођом, мора да издржи критику историје и да се забележи као успех државничко-политичке мудрости кнеза Милоша. У томе споразуму са хМарашли-Ала пашом Милош већ отима прва права, прве успехе и прве прерогативе. Он гарантује