Просветни гласник

234 Просветни гласник

паши да ће раја бити мирна, а паша дозвољава да непоередна управа пређе на народне старешине а царске власти да врше само надзор. Но како су Турци и даље остали у београдском пашалуку, то је Милош све те прерогативе освајао парче по парче а хатишериф од 1830 год. само је легализовао једко већ стварно стање. У тој сталној делатности за еманципацију Србије, час борбеној а час лукавој, час притајеној а час отвореној, кнез Милош је успео да убеди Турке да је он стварни вођа српског народа у београдском пашалуку. Али при томе није хтео да блефира а нити вара ни Турке а нити себе. Милош је, збиља, за цело време своје владе врло ревносно настојавао да буде једини и неограничени господар у тада још у мкогоме зависној Србији. Посвећивао је он пажњу и на сређивање унутрашњих прилика, али је при томе послу био и остао крут, непопустљив, деспота и самовољан. Интуитивно је осетио чврсту везу између унутрашњих и спољних послова, те није хтео да дозволи било какве личне успоне, политичке израслине или друштвена скретања, која би својим појавама могли утицати на његову оригиналну линију, на његову еластичну тактику и на његова политичка лавирања према турским властодршцима. Али као амбициозни апсолутиста и рођени демагог, познавајући психу, потребе и расположење широких народних слојева, његов однос према њима био је ипак својстзен али и прорачунат. Према широким масама био је чак и попустљив. Данас толико често и толико радо употребљене речи: „Народе, снаго моја!" у ствари су Милошеве речи које је он први употребио. Врло је радо дозвољавао народу да се изјада и пуштао га је с планом да се истутњи те му је онда прохтеве удовољавао. Нарочито је његова друга влада била прави народни одисај. Међутим, та његова превелика љубав према тој „његовој снази" није имала неке конкретне резултате. У свему томе је било много од оног тако познатог удварања народу и предовољне демагогије. Милош је тако на пр. први избацио ону крилатицу и онај принцип „земља сељаку", али никако није стварао нити се трудио да створи правна средства којима ће сељаку правно обезбедити посед. — Судство је с тога у Мило« шевој Србији било више него слабо развијено, управо рудиментарно. Иако је то слаба страна Милошева, ми ипак данас — из