Просветни гласник

Кнез Милош Обреновнћ' као цржшшк

235

ове времекске перспективе — имамо за ту слабоет тумачење, јер и ннје било у духу једног апсолутисте да много дета власт, па ни судску. Шта више, ваља чам нагласити, да ни 1 > ^ио према добрим зиратним ораницама чи најмање сентименталан и да је врло радо добру земљу пооглашавао кго своју. Није кнез Милош показивао много сише интеоесовање ни на просветном пољу. Мооамо, додуше, признати ла је Милош нмао и те како много других пречих послова те и није могас обраћати довољно пажње школи и просзети. Освајати слободан живот и осигуравати безбедан разЕој, било је за њега много важније него оволико или онолико основних школа. Милош је био сем тога и сам неписмен, те као и сзаки други сељак био је неповерљив према ученим људима, а имао је известан презир према т.зв. „списател-зима", који су код њега вечито богорадили за материјалну помоћ. Отуда и његово неслагање с Вуком Караџићем. За време Милошево било је у Србији свега 72 основне школе, а тек при крају његове владавине добио је Крагујевац једну петоразредну гимназију, затим три дворазредне и једну дворазредну богословију у другим местима. Плате учитеља су биле врло слабе и њихово стање није било завидно. Колико је Милош био мек и болећив према народу, толико је био тврд и без разумевања према чиковнику као таквом. Њих није много марио нити ценио, зато чиновника у његово доба и није било у данашњем смислу те речи. Није било никаквих прописа који би регулисали њихов положај, нити се Милош журио да их пропише, а оно што је за оно доба одговарало чиновнику био је приватни слуга кнежев а не државни орган. Вук се врло сажаљиво изражавао о таквом чиновништву „да су просјаци и робови". — Чиновничке плате нису биле регулисане, пензије нису постојале, те чиновник уопште није уживао никакав углед. Милош је издавао прописе и наредбе, Милош је управљао земљом споља и изнутра, Милош је судио и пресуђивао, Милош је био неограничени владар, те зато управа и није била подељена на ресоре, према природи посла, него је све било сконцентрисано у кнежевој канцеларији. Материјално благостање није било завидно, јер је сељак имао земљу али није имао знање и средстава, али је Милош држазне финасије ипак водио здраво, јер су му скоро стално приходи били већи од расхода.