Просветни гласник

296

Проеветаи гдасник

Христа вего његови ученкцк; киаче Си била керазукљпва његоза дотадања пропозед, а исготову Христово величање Јовановог чзрстог карактера. У истој лекдмји, боље је рећи да ;е И?од „преотго" (а не узео га жену) ИродзЈаду, жеиу Срата свога, ^ер ооде ке мозне бита гозора о веком левиратсксм браку, пошто ;е брат Фнлкп јоа жкз. Код редгња апостола ко кмгну (стр. 18) пгсад греии кад каже, да су Јахоа Алфејев и Јуда Јаковљев браћа. То није кигде у сз. Писму речеао. Већ по ргзлкчностн очегих кмена вада се да нг иогу бити бргћа. Јуда брат Јакозљев, писгц саборне посланкце, је брат Јгхсза, брата Господњег (?Лат. 13, ЕЕ), прзог епаскопа јерусалимског, писца прве саборне послакице. Ки једаи ки други нксу бкли апостоли, јер до васкрсења н::су верозали у Хрнста (Јоз. 7, 5), него су се тек кзсиије прндружкли апостолима и хришћанима (Дј. гп. 1, 14). Ако су и нагкзани апостолима, то је у ширем смислу речи, као ка пр. 1ито се и Вгрнгва назива апостолом (Дј. гп. 14, 14). Сличну грешку, као код крштења Христова учпнио је нисац и у лекцији „Чудо у К&г.а Гглплгјсхсј (стр. 20), ксд кгже да је „својим присуствоа ва сзадби у Каза Гослод Исус Хргстос осветио .сзету тајну Срака коју је Гсспод Бог још у рају ссловао". Чудо у Кази бкло је пое иего што је Христос отпочео јавно сбој спаситељски, мескјански рад тј. пре пасхе (Јов. 2, 13), кад је Исус у Јерусалнму кступио сзечано као Мескја. Брак је Созканска устаноза, јсш кз раја, алн га ;е ка степеа тајне подкгао Хркстос н ту тајпу устаиозко касаиЈе, по сзој прклкци у времеиу од васкрсења до вазнесења, као и друге неке тајае. • А сад, да пређеко на ситкије грешке и омашке, које би требало у другом кздању исправити, да уџбенкк буде што бољи. У лекцији ,Ј!згна ае трговаца кз х-Јаиа" (стр. 20) боље.би било рећи, да је Исус иашао трговце са говедкма и ост. ке „у храму", нзго пред храмом, око храиа, у притвору. Уједко би требало, при крају, напоменути да је то било при почетку рада Христова, а да је друго чкшћење храма Исус иавршио иа крају своје службе (Мат. 21, 12 -13), што у осталом и иисац касикје (стр. 33) у кратко спомиње. У пркмени лекције „Витезда" (стр. 22) целнсходније би било навести други члан Символа вере него на стр. 9 код лекције: „Еест о рођењу Спаситеља озета". Код лекције „Васкрсењг саиа ншшске удозицг" (стр. 27) когао је писац згодио иавести и друге, убедљивије дохазе о чозечијој ирироди Христовој. У лекцији „Бура на вору" (стр. 27) сусрет и разговор са једним ке>кжеввикои и једним учеником сувкшни су н непотребни, јер су без везе са главним догађајем, или их је требало бар протумачити. — А у примени требало је лађу на узбуркансм мору приказати као слику цркве у разним кевољама и опасиостима, од којих ;е ка крају спасава Господ.