Просветни гласник

Вслеткф

297

у лекциЈи Јоспод Исус Христос храни пет хкљада људи (етр. 30—51) опксан је први случај чудесаог храњења (Мат. 14, 13—21), а требало би бар прн крају споменути н другн случај (Мат. 15, 32—39), јер еу била два чудесна храњења (Мат. 16, 9—10), слична по учињеном чуду, а различна по броју душа, броју хлебова и напуњених котарица. Може неко дете да прочнта бгш онај другн случај (Мат. 15, 32—39) па ће иосумњати у истваатост оног, описаног у уџбенику. Своја страдаља н смрт Исус је претсказивао често, већ од почетка свога ргда (Јоа. 2, 19), ала у сликама и алузијама. Отворено, „ие устручавајући се" (Марк. 8, 32), претсказао је апостолима своја страдања првн пут после исповеди ап. Петра (Мат. 13, 21) и касније још два пута детаљније (Мат. 17, 22—23 и Мат. 20, 18—19). То би требало писац да иазначи иа дотичним местима (стр. 36). У лекцији „О злу.и виноградарима'' (стр. 34), у примени, лиссц велв да ће се „викоград дати незнабошцииа", а треба рећи: апостолима ■ н>иховим наследницкма. Универзалност лак хришћанства згодније би бало нстаћи у применн лекције „Капетан из Капернаума" (стр. 26). У лекцији „Свечани улазак Спаситељез у Јерусалии" (стр. 38—39) ве би се смела кзоставити позната и карактеристична беседа Исусова против фарисеја н књижевнкка (Мат. гл. 23). Код „Тајне вечере" (стр. 41) писац вели: „А кад је овај (тЈ. Јуда) узео залогај, ушао је у њега сатана н одмах је изашао". Мало незгодна стилизација, јер би деца могла те речи схватити као да је сатана „одмах изашао", а не Јуда. Уосталом, сатана је ушао у Јуду и раније, ако не приликом помазивања Хркстова од стране Марије, сестре Лазареве, у кућв Симона Губавога (Мат. 26, 8—9), а оно у среду приликом понуде првосвештеницима да им изда Исуса (Мат. 26, 14—16). На стр. 43, у последњем пасусу о хватању Исуса у Гетсиманији, треба исправити штампарску грешку, насталу при прелому слога. У примени лекције „Господ Исус нред судом рнмскии (стр. 48) требало је рећи, зашто се баш средом н петхом више сећамо страдаша Христових и у те дане посткмо.

• Иако писац пише деци разумљивии језкком и стилоа, кпак Је но каткад употребио речи деци нејасне, а то је могао описатн и рећи другим речима, ка пр. „небеска војска" (стр. 10), „мач пробости душу" (стр. 11) н сл. — Тако је оставио неразјашњене многе изразе и називе, као: левити, синагога, синедрион, метрита, прокуратор, тетрарх, осана, легион итд., а могао их је са две-трн речи разјаснити, као што је то лепо учинио код спомена „Аеропага" (стр. 63). И име „Исус'' (стр. 10) требало је превести и протумачити, да деца знају, зашто је баш то име одредио анђео, оди. Бог. Исто је требало учинити и са нменом „Христос" — „Мескја".