Просветни гласник

302

ЗЕДАН ЗК5АЧАЈАН СМЛАДКЖШ РОМАН Вжна ТрфомЗв Сирсча н СсгаггсЈ. Нздаае „'^гоЕстоЈса". београд, 1б48. Име 'Лакоал ТреГ<свића позпато јг к нашој широј чпталачкој публкц«, Јгр он рада већ пуних 20 годииа ка изшој 1сњк>:-:ез:;ссти. Мколазан у иностранстсу, зпалад сгравак језнкз н вглккнх европсхнх лктература, Нккола Трајковвћ се раззко иод познткзннм утицгјем великкх висаца модерке сеетсхг кљнлсезности, ала јг увех остао дубохо кгционалан, чзрсто срастао са народои из кога јг воникао н са зем&ом која га јз дала. Нккола Трајковнћ спада у ред оннх значајних наших писаца који су пред саојим духоЕнам очиаа сталпо носкхи кааг нацконалне и расне вредаоста н постојапо тгмили дз »х уметннчна уобдиче у сзојг стзаралачиз тзсревике, у прнкладном литерараом кзргзу. Нпкола ТрајкоЕкћ ради на књииезлости јогз с-д ссоЈе рггг кладостк; прве својг састазг написго је јои кзо гакнеакстз. До дсгеос јг објазко девет књига прозе, већкном збирхе пркповедака, дза романа, дое драг,:г и једау зЗкрху нутописа. Збиркг кркповедаха восе наслове: „Игра кнкфа и сатира"; „Међулужја"; „Опатијска мадоиа"; а Еећа новела, објављека у посебној књизи има наслов: „Три виђења свете Петке". Оба његова романа кмају ва тгме проблем ссзргзааа н пспхологију ижадостк: „Пас двојица и оаа" (у вр&ој редакцијп, у часопнсу „Мисао", ромсн се ззао „Прса љубав мога брата") и „Скроче н бсгатгш". Његоое драме обрађују моткве из наше вародне традиције, алн ке на старинсхи, фолклористички начнн нсго у модерној, умгтничксј стнлкзацији: „Ћоса" н „Дезојка бра:а од коња". У сзојим кутосгскма С,3® горама глассви") "рејкозЕ<л је дав низ дубоко проосећаних виђења и доживљаја. Поред тога потребно је Еста *:а дз је Никола Трајксвкћ псзкат к као позорншни чозех. Он је кроз чктаз ккз година сарађкзао са накгкм позориштем, те уређивао позоришну страну днгвкика „Зреме". Када јг свсједобно покретан наш најбољи позсркшни часопкс ,,1'омедкја", Ккксла Тра^ковић је међу оснизачима и уредник његоз. Све до схсра био је уреднш позоришног часопкса „Српска сцена". До сада је Никола Трајковић објаЕно врло велики број чланака из области позоришне естетике и позоришног живота, нарочито нашег. У последње време, Трајковић се афирмирао као одличан познавалац прошлости Београда. Рођењем и пореклом Београђанин кроз неколико генерација, вз старе београдске породкце, Трајкозић је заронио дубоко у прошлост сзога родног града, читао старе путописце, превртао архивску грађу, прелиставао историске изворе, алн нг са педантношћу ригорозног научниха којн пише деСеле и учене књкге, кего са страшћу и духозном радозналошћу правога уметника, који присно, интимно и непосредно оживљаза крошлост, когтска дочарава прохујалг децеккЈе к вгкозе, уметнички евоцира људе и догађаје којн су неповратно прошли. Ми бисмо желели да Трајковић наставн н доврши овај лепи и захвални посго проучаван.а н Ј^кказизгша 1Ј$>ОЕ1#рстн Београда, па да нам ускоро в&ура јгдно