Просветни гласник

Беле шке ЗШ

заокружено, синтетично дело о овом значајном преднету. а доцниЈе евентуелно 'и један всторнсхи роман из прокглости Ееогргда. М -'-уткм, и поред о:;зко обш.мог н разксврског к&ижсвког рада, Тоајковић нкје добко засдужека признгња оннх, који су у току протеклих 20 гс "":ка оодкли главр:у реч у кашем књкзкеЕисм хагаоту. Једино признање бнла каграда Опатине гргда Ееограда ка ксккурсу за најСољу п-риповстку кз баоградсксг жкаота, којон јг прилпком ксгргђепа Трбјховпћсва лриповетка „Три виђења св. Петке". Иначе, наша меродавна књижевна критикл иоступала је кеараЕ -кчпо са аегозки делииа, аеиу сс ннје обраћала дозољка пажњг., а уксллко сг с њему уопштг кисалс, то је тањепо, у већшш сдучајезз, бгз толкко потреСпе објектипксста. Зато ;'е крајље вреис да ее и о №гколи Тргјковкћу изрекке праведаи суд и да се иоред огталих писаца, који ву пуних 20 година били запостзвЈоЗИИ в одгурнути у позадииу — и он иостави на оно место у нашој књижеввој ји^Јерархлји које ку прикада во његсвој стварној рредности. У ковоа ромаку „Сироче и бсгатео", који сг свих дака појавио у ввдању кЈугоистока", Т?&јкови% је успешио сСрсдко чктав комплекс крупк:х и зкачајккх нацхоналннх, созиЈелаих, етичккх и религнозних .рроблемг, и то ка несукњизо уметккчки каккн. Рокаа Е -ећ почи:-&е изваиредко л-иво к узбудљизо. V селу Зелеки Лугови, недалеко од Велике Моравч, јгдка сељанка средњих година, али кзборапа и каиучена изгледа, растаје ее од сгога једккца, иетнаестогодкињег дечка, сзим простнм, једноставнго,! и до суза дирљизим рсчпка: „Дете иоје, отац ти је погинуо у рату. Ели људи отели су ти очевик-у. Ја те гк:по кемаи чкие хранкти. Иди у свет, окушај срећу .... Еао ти свих кових опекгка и једкг поштеко, у зноју кога лица, зарађене десетице; то је ссе пто ти мсгу дати!". После озкх речг, мајка је иољубила и прекрстила ссога једикца и пустила га у свет. Уснут, Жизојкн (тахо ку је било кме) сусреће Смиљу, другаркцу из детињстга, прву и једику љубаз сзоје нладости, обећава јој да ће доћи по њу када постакг сзој човек, пољуб-и је и „оде низ поље, не окрећући се. Смиља сзде на једаи пањ и заплака се". Живојнну се придружко н његоз верни Шароа, који га је сзуда пратио. — Изванредно је онксан сусрет између Вула Паука и ЖиЕојина. Вуле Паук је ткп лукавог и препреденог сеоског зеленаша, ратнога друга Живојинова покојног оца, који је, уиируин, предао Рулету етараае о сзоке имању. Али, Вуле је ириграбио нмење и затајио покојнккову Бољу. Бато скн мора у свет. Прве нрехсе газда Вулета бнле су Еешто разапсте. По његовом наређењу, у оближњем селу му одузкмају новац и опанке, тобоже украдене, и стазљају у затсор, кз којега га кзбазља ГЈаров. Живојин одлази даље упада у шаке Цигакима, који га алостављају и вежу за једно дрво, али га оп^т спасаеа његоз добри дух — Шаров! Успут, на једком сеоском вашару, од једнога итшалида, сасвки случајно, ои дознаје истину о срамној превари Вулетовој, ала кекн сумљизи типови, зеленашеви људи, отрују инвалида. Све сг то дешава природно, ненамештено, једно проистиче из другога, Догађаји се нижу филмском брзином, тако да се прате са напетои пзжњом н живрм радозналошћу.