Просветни гласник

312

Просветни гласник

ддто није веровао у већи успех те буне, а с друге страпе, што је нарочито важно, он се тада налазио пред путом за Цариград куда је полазио на поклоњење султану. Стога је саевим разумљиво што у исто време док се спремао да иде у Цариград и тамо изјави своју верност султану, није могао јавно потпомагати бунтовнике који су се били дигли против султанових претставника. Годину дана после буне од 1835 године, под утицајем буне у пиротском крају, избила је опет буна у берковачком крају, против Турака. Већ маја месеца Аврам Петронијевић из Књажевца извештава кнеза Милоша да је добио вест „да је и Берковчката сва устала на бунт, друмове позатварали, субаше отерали у варош", желећи да се ослободе Турака и турског насиља. Људи који су долазили у Књажевац жалили су се Петронијевићу на велике зулуме војводе| Шерифаге, и говорили да се надају помоћи од кнеза Милоша. 19 ) Петронијевић је предузео кораке да се ова буна стиша и положај народа побољша. Бунтовници, да би придобили што внше присталица за овој покрет, говорили су да кнез Милош зна за ту буну, да се међу њима н-алази не колико српских чиновника, среских капетана, међу којима и Хајдук-Вељков брат Милутин Петровић и његов син, као и око 300 Пироћанаца. 20 ) И берковачки војвода Шерифага писао је кнезу Милошу како су тобоже дошли његови људи и дигли народ на устанак. Милош је у своме одговору Шерифаги побијао његова тврђења, доказивао да он и његови људи немају никакве везе са буном и да су „лажни гласови који се о томе проносе". Он упозорава берковачког војводу да ниједан Србин није прешао границу нити отишао у берковачки крај, и препоручује му да треба да сам чува народ од „зулума и угњетенија, и не дајте повода да он востанија чини, у ком случају јестествено измишљава све што му полезно бити може". Даље каже да је послао свога човека, Петронијевића, да се са високим царским чиновницима у Нишу, Пироту и Софији споразуме како да се умири пиротски крај, а за берковачки он ништа не зна. Знајући да је Шериф својим рђавим поступцима изазвао буну народа и по други пут, Милош му то ставља до знања следећим речима: „Зато

и ) Краљевина Србија, 191—193. *•) И>и1., 193—196.